U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., ..., čiji je punomoćnik Sava Stojanović, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“ iz Beograda, čiji je punomoćnik Ivana Marković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1193/19 od 16.10.2019. godine, na sednici održanoj 28.01.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1193/19 od 16.10.2019. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Drugi osnovni sud u Beogradu, presudom P1 429/2016 od 08.09.2017. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužioca, tako što je poništio kao nezakonito rešenje tuženog ... br. ...-... od 27.10.2008. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i obavezao tuženog da vrati tužioca na rad, u roku od osam dana od dana prijema pisanog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav prvi izreke). Utvrdio je da je povučena tužba tužioca, u delu tužbenog zahteva za raspoređivanje tužioca na poslove ... „...“, koje je tužilac obavljao do prestanka radnog odnosa ili na druge poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj i radnoj sposobnosti na neodređeno vreme (stav drugi izreke). Obavezao je tuženog da naknadi tužiocu troškove postupka u ukupnom iznosu od 240.750,00 dinara, u roku od osam dana od dana prijema pisanog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav treći izreke). Odbio je kao neosnovan zahtev tuženog da se obaveže tužilac da naknadi tuženom troškove postupka, sa zakonskom zateznom kamatom (stav četvrti izreke).

Apelacioni sud u Beogradu, presudom Gž1 1193/19 od 16.10.2019. godine, preinačio je presudu Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 429/16 od 08.09.2017. godine, u stavu prvom izreke, tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog ... br. ...-... od 27.10.2008. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i da se obaveže tuženi da vrati tužioca na rad (stav prvi izreke). Preinačio je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem i četvrtom izreke presude i obavezao tužioca da naknadi tuženom troškove postupka u iznosu od 226.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, u roku od osam dana od dana prijema presude (stav drugi izreke). Obavezao je tužioca da naknadi tuženom troškove drugostepenog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara, u roku od osam dana od dana prijema presude (stav treći izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13 - US, 74/13 – US, 55/14 i 87/18), koji se u konkretnoj sitauciji primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se ukazuje da je od strane drugostepenog suda nepravilno primenjena odredba člana 229. ZPP. Međutim, u tom delu navodima revizije se ne dovodi u sumnju zakonitosti i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, osporenim rešenjem od 27.10.2008. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu na radnom mestu ... „...“, sa danom dostave rešenja i to zbog povrede radnih obaveza učinjenih u periodu od 07.07. do 24.08.2008. godine, koje se odnose na vršenje naplate putarine po magnetnoj kartici u zatvorenom sistemu naplate suprotno propisanoj proceduri rada i dužnostima ..., zatim na nepravilno izdavanje priznanica učesniku u saobraćaju ili ne poništavanje, odnosno nepravilno poništavanje priznanice koje učesnik u saobraćaju nije uzeo, koje povrede radnih obaveza su bile uočene od strane službenika u odseku tuženog za video nadzor. Tužiocu je dostavljeno upozorenje u kome je navedeno u koliko je slučajeva tužilac postupao protivno opštim aktima preduzeća u vezi sa načinom naplate putarine učesnicima u saobraćaju i to tokom dana 17.07; 25.07; 13.08; 22.08. i 24.08.2008. godine (tužba je podneta 30.01.2009. godine).

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo, kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio poništaj kao nezakonitog osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu i da se obaveže tuženi da vrati tužioca na rad.

U sporu iz radnog odnosa, sud zakonitost rešenja ceni sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, povrede pravila postupka i činjeničnog stanja iz osporenog rešenja.

Prema tome, kako su u konkretnoj situaciji utvrđene činjenice u odnosu na opisane povrede na kojima je između ostalih zasnovano osporeno rešenje, koje je doneto u zakonom regulisanom postupku, imajući u vidu da je donošenju osporenog rešenja prethodilo upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05 i 61/05), u smislu člana 180. tog zakona, zbog učinjenih povreda radnih obaveza iz člana 12. stav 12.4. alineja 3. Aneksa ugovora o radu i člana 12. stav 12.4. alineja 1. Aneksa ugovora o radu, to su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Nisu od uticaja na drugačiju odluku ovog suda navodi revizije kojima se ukazuje da rešenje o otkazu ugovora o radu ne sadrži sve zakonske elemente, koji su nužni za akt otkaza ugovora o radu. Naime, iz upozorenja koje je prethodilo donošenju osporenog rešenja, kako je to i utvrđeno, proizlazi da su tužiocu stavljene na teret bitne povrede radnih obaveza učinjene dana 17.07.2008, 25.07.2008. godine, 13.08.2008. godine, 22.08.2008. godine i 24.08.2008. godine, a da iz obrazloženja osporenog rešenja proizilazi da se u radnjama zaposlenog stiču obeležja povrede radnih obaveza učinjenih u više navrata u periodu od 17.07.2008. godine do 24.08.2008. godine, dakle u pogledu učinjenih bitnih povreda postoji objektivni identitet između upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu i donetog osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu, čime nije povređeno pravo tužioca na odbranu.

Prema tome, kako se odbija kao neosnovana revizija tužioca i navodi iz revizije nisu od uticaja na drugačiju odluku ovog suda, to nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu, već se tužilac kao revident upućuje na obrazloženje pobijane presude, da se nepotrebno ne bi ponavljalo, u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Kako troškovi na ime odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice, to je odbijen kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju, na osnovu odredbe člana 154. stav 1. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbi člana 414. stav 1. ZPP i 165. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić