U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Stanković, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Dedić, advokat iz ..., protiv tuženog ''Fantini Scianatico'' DOO iz Beograda, čiji je punomoćnik Predrag Janjić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1369/18 od 21.10.2020. godine, na sednici održanoj 20.07.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1369/18 od 21.10.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Prvi osnovni sud u Beogradu, presudom P1 2222/17 od 30.01.2018. godine, odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj ../015 od 06.05.2015. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu broj .. od 01.12.2007. godine, zbog prestanka potrebe za njenim radom usled organizacionih promena u preduzeću, da se obaveže tuženi da vrati tužilju na rad i naknadi joj troškove postupka (stav prvi izreke). Obavezao je tužilju da isplati tuženom na ime troškova parničnog postupka iznos od 167.250,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude (stav drugi izreke).

Apelacioni sud u Beogradu, presudom Gž1 1369/18 od 21.10.2020. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2222/17 od 30.01.2018. godine (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 – US, 55/14, 87/18 i 18/20) i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti na osnovu člana 408. ZPP. Revizija je izjavljena i zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka. Međutim, kako se u reviziji određeno ne navodi o kojoj se eventualno učinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka radi, a propisanoj kao razlog za izjavljivanje revizije odredbama člana 407. stav 1. tačka 1. – 3. ZPP, to se u tom delu revizijom ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa završenom školom za PK radnik II stepena stručne spreme, zanimanje ..., bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme. Usled naglog pada potražnje za građevinskim materijalom i opekarskim proizvodima, došlo je do reorganizacije i ukidanja određenih radnih mesta, a radi smanjenja troškova i produktivnijeg obavljanja proizvodnje. Skupština tuženog je donela odluku o organizacionoj promeni i pokretanju postupka utvrđivanja viška zaposlenih br. 272/15 od 22.04.2015. godine, kojom odlukom je bilo predviđeno ukidanje određenih radnih mesta, među kojima i radno mesto ... . Pravilnikom o izmenama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova br. 272-01/15 od 22.04.2015. godine, ukinuti su poslovi ..., na kojima je tužilja bila zaposlena, posle čega je tuženi doneo Odluku o proglašenju tehnološkog viška zaposlenih i isplati otpremnine br. 278/015 dana 04.05.2015. godine, na osnovu koje Odluke je utvrđeno da je prestala potreba za radom 9 zaposlenih, među kojima i tužilja. Tuženi je u vreme donošenja ove odluke u radnom odnosu na neodređeno vreme imao 44 zaposlena. Osporenim rešenjem tužilji je prestao radni odnos kao tehnološkom višku i isplaćena joj je otpremnina. Osporeno rešenje je doneo Panagiotis Saringelos, koji je rešenjem Agencije za privredne registre upisan kao zastupnik tuženog i odlukom direktora tuženog br. 412/014 od 31.12.2014. godine ovlašćen da odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je odbijen tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila poništaj kao nezakonitog osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa tužilji otkazom ugovora o radu i da se obaveže tuženi da vrati tužilju na rad, zbog čega su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

U sporu iz radnog odnosa, sud, zakonitost osporenog rešenja ceni sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, povrede pravila postupka i činjenično stanje iz osporenog rešenja.

Osporeno rešenje br. ../015 od 06.05.2015. godine je doneto na osnovu člana 158, 179. stav 5. tačka 1., člana 185. i člana 186. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14) i člana 39. Pravilnika o radu tuženog.

Kako je donošenju osporenog rešenja prethodilo donošenje Odluke tuženog od 22.04.2015. godine, o organizacionoj promeni i pokretanju postupka za utvrđivanje viška zaposlenih, kojom odlukom je bilo predviđeno ukidanje određenih radnih mesta, među kojima i radno mesto ..., zatim donet i Pravilnik o izmenama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 22.04.2015. godine, kojim su ukinuti poslovi ..., na kojima je tužilja bila zaposlena i Odluka od 04.05.2015. godine, o proglašenju tehnološkog viška zaposlenih i isplati otpremnine, to je tuženi postupio u skladu sa odredbama člana 153.-159. Zakona o radu, kojima je propisan postupak rešavanja viška zaposlenih.

Odredbom člana 48. stav 1. Zakona o radu je propisano da, direktor, odnosno drugi zakonski zastupnik poslodavca može da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme.

Odredbom člana 192. stav 1. Zakona o radu je propisano da, o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje: 1) u pravnom licu - nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste; i 2) kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica – preduzetnik ili lice koje on ovlasti. Odredbom stava 2. ovog člana, da, ovlašćenje iz stava 1. ovog člana daje se u pisanom obliku.

Odredbom člana 39. stav 1. Pravilnika o radu tuženog od 31.12.2014. godine je predviđeno da, donošenje odluke o tehnološkim, ekonomskim ili organizacionim promenama i pokretanju postupka utvrđivanja viška zaposlenih spada u nadležnost skupštine društva. Odredbom stava 2. ovog člana, da, o pravima, obavezama i odgovornostima usled prestanka potrebe za radom zaposlenog, odlučuje nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca, u konkretnom slučaju zakonski zastupnik ili lice koje on ovlasti.

Prvostepeni sud je utvrdio i to: na osnovu rešenja Agencije za privredne registre od 07.10.2014. godine, da je u Registar privrednih subjekata registrovana promena podataka kod tuženog, pa da je u promeni ostalih zastupnika upisan ''Panagiotis Saringelos'', čiji je način zastupanja samostalan; na osnovu ugovora o pravima i obavezama zastupnika koji nije zasnovao radni odnos br. 207/014 od 08.10.2014. godine, zaključenog između tuženog i Panagiotisa Saringelosa (zastupnik), da je predmet ovog ugovora uređivanje međusobnih prava i obaveza poslodavca i zastupnika koji nije zasnovao radni odnos, u cilju da se urede prava i obaveze u vezi sa radno-pravnim statusom zastupnika za vreme trajanja mandata, koji je određen Odlukom o izboru i imenovanju od 02.10.2014. godine, a posle upisa u APR po rešenju od 07.10.2014. godine, da će zastupnik obavljati poslove predviđene osnivačkim aktom i drugim opštim aktima poslodavca; i odluke direktora tuženog br. 412/014 od 31.12.2014. godine, da je direktor tuženog ovlastio zastupnika Panagiotisa Saringelosa da odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, a koje ovlašćenje važi do pismenog opoziva istog.

Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje da Panagiotis Saringelos kao potpisnik u svojstvu zakonskog zastupnika Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o sistematizaciji poslova od 22.04.2015. godine i osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa tužilji od 06.05.2015. godine u vreme donošenja ovih akata nije imao radnu dozvolu za zapošljavanje, u smislu člana 2. stav 1. tačka 2. Zakona o zapošljavanju stranaca, zbog čega su odluke koje je on doneo ništave.

Ovo iz razloga, kako to pravilno zaključuje i drugostepeni sud, što je imenovani Panagiotis Saringelos u trenutku donošenja osporenog rešenja bio upisan u Registar APR-a u svojstvu zakonskog zastupnika tuženog, bio ovlašćen da odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa i sa tuženim imao zaključen Ugovor o pravima i obavezama zastupnika bez zasnivanja radnog odnosa. Dakle, osporeno rešenje je donelo lice koje je bilo ovlašćeno da o tome odlučuje u skladu sa odredbom člana 192. stav 1. tačka 1. Zakona o radu i člana 39. stav 2. Pravilnika o radu tuženog.

Kako je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje za poništaj kao nezakonitog osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa, to je pravilno odbijen i tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tuženi da vrati tužilju na rad, na osnovu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Pri tome, kako se odbija kao neosnovana revizija tužilje, to nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić