.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1079/2024
17.04.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Stojan Peček, advokat iz ..., protiv tužene Fabrika ulja ''Banat'' d.o.o. Nova Crnja, čiji je punomoćnik Leona Dimitrov, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2972/23 od 10.01.2024. godine, u sednici održanoj 17.04.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u stavu prvom izreke presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2972/23 od 10.01.2024. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u stavu prvom izreke presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2972/23 od 10.01.2024. godine
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kikindi P1 108/2022 od 28.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da se tužbeni zahtev tužioca delimično usvaja. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužiocu isplati iznos od 129.990,87 dinara na ime razlike manje isplaćene otpremnine prilikom prestanka radnog odnosa, sa zakonskom zateznom kamatom od 11.01.2022. godine do isplate i iznos od 35.100,00 dinara, na ime troškova parničnog postupka, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je višak tužbenog zahteva preko dosuđenog iznosa od 129.990,87 dinara do traženog iznosa od 581.502,87 dinara, odnosno za iznos od 451.512,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 11.01.2022. godine do isplate.
Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž1 2972/23 od 10.01.2024. godine, stavom prvim izreke, delimično usvojio žalbu tužioca i preinačio rešenje o troškovima postupka sadržano u presudi Osnovnog suda u Kikindi P1 108/22 od 28.09.2023. godine, tako što je tuženi obavezan da tužiocu po tom osnovu naknadi iznos od još 16.880,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, u preostalom delu žalbe tužioca i tužene su u celosti odbijene i potvrđena navedena presuda, u preostalom delu. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u pravnosnažnoj presudi, tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog Zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog Grada Kragujevca propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je odluka o troškovima parničnog postupka koju sud donosi na osnovu uspeha parničnih stranaka i preduzetih radnji u postupku u svakom konkretnom predmetu, pa s tim u vezi nema uslova za ujednačavanje sudske prakse.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije revidenta na osnovu odredbe člana 410. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. Zakona parničnom postupku i utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 28. Zakona parničnom postupku propisano je da ako je za utvrđenje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u tom Zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.), dok se kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).
Imajući u vidu da revident revizijom pobija odluku o troškovima postupka koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može da izjavi u smislu odredbe člana 420. Zakona parničnom postupku, to revizija izjavljena protiv ove vrste odluke, koja se odnosi na sporedno traženje nije dozvoljena. Preinačenje odluke o troškovima postupka reviziju ne čini dozvoljenom ni prema odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku, jer je preinačena odluka o troškovima a ne o glavnom zahtevu stranke.
Na osnovu odredbe člana 413. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
