.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1082/2021
26.05.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mile Rankić, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd - Ogranak RB „Kolubara“ Lazarevac, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2340/20 od 22.01.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 26.05.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2340/20 od 22.01.2021. godine tako što SE ODBIJA kao neosnovana žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Lazarevcu P1 931/19 od 08.07.2020. godine.
OBAVEZUJE SE tuženi da na ime troškova postupka po reviziji isplati tužiocu iznos od 36.887,52 dinara u roku od 15 dana od prijema prepisa presude.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P1 931/19 od 08.07.2020. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da na ime manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada isplati tužiocu novčane iznose navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate, kao i da na dosuđene novčane iznose uplati za tužioca doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje u roku od 15 dana od dana prijema pismenog prepisa presude. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da na ime troškova parničnog postupka isplati tužiocu iznos od 49.480,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.09.2019. godine kao dana presuđenja do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog prepisa presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2340/20 od 22.01.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Lazarevcu P1 931/19 od 08.07.2020. godine tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada isplati novčane iznose navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate, kao i da na dosuđene novčane iznose uplati za tužioca doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude i odbijen kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 49.480,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.09.2019. godine kao dana presuđenja do isplate i obavezan je tužilac da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 7.467,00 dinara u roku od 8 dana do dana dostavljanja pismenog otpravka presude. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka po žalbi u iznosu od 9.956,00 dinara u roku od 8 dana od dana dostavljanja pismenog otpravka presude.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme. U spornom periodu od februara 2015. godine do januara 2019. godine tužilac je rad obavljao tako što je radio svaki drugi dan 12 sati - od 07 do 19 sati, a između toga je odmarao 36 sati. Za to vreme su drugi zaposleni obavljali iste poslove kao i tužilac. Tuženi je za tako obavljeni rad vršio obračun i isplatu zarade u skladu sa članom 30. Posebnog kolektivnog ugovora, ali bez uvećanja zarade za 8,9% po osnovu smenskog rada, u skladu sa članom 38. Posebnog kolektivnog ugovora. Tuženi po tom osnovu duguje tužiocu za označeni period ukupno 76.937,58 dinara.
Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom člana 164. Zakona o radu usvojio tužbeni zahtev. Po nalaženju tog suda, tužilac je u navedenom vremenskom periodu radio u smenama i zato ima pravo na uvećanu zaradu u skladu sa članom 108. stav 4. Zakona o radu i članom 38. stav 1. tačka 4. Posebnog kolektivnog ugovora tuženog, u visini utvrđenoj veštačenjem.
Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. Po nalaženju tog suda, način rada tužioca nema karakter smenskog rada, zbog čega on neosnovano potražuje od tuženog isplatu po tom osnovu.
Ovakvo pravno stanovište drugostepenog suda nije pravilno.
Definicija smenskog rada sadržana je u Direktivi Evropske Unije 2003/88/EC koja nije neposredni izvor prava ali doprinosi njegovom tumačenju. Po toj definiciji, smenski rad je takav način organizacije rada u kome radnici menjaju jedni druge na istom radnom mestu u skladu sa određenim obrascem, uključujući obrazac rotiranja koji može biti neprekidan ili sa prekidima (kontinuiran ili diskontinuiran).
Zaposleni na istim poslovima koje je radio i tužilac smenjivali su se prema unapred utvrđenom redosledu, 12 sati rada - 36 odmora - 12 sati rada, što znači da je u konkretnom slučaju obavljan smenski rad.
Tuženi nije sporio da je tužilac rad obavljao na izloženi način, niti je osporio visinu tužiočevog potraživanja utvrđenu veštačenjem, pa je zbog pogrešne primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda pobijana presuda preinačena i na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Odluka sadržana u drugom stavu izreke doneta je primenom člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. ZPP. Tužiocu su dosuđeni troškovi postupka po reviziji u ukupnom iznosu od 36.887,52 dinara, i to za: sastav revizije u iznosu od 12.000,00 dinara, sudsku taksu za reviziju u iznosu od 9.955,01 dinar i sudsku taksu za odluku po reviziji u iznosu od 14.932,51 dinar. Visina ovih troškova određena je primenom važeće Advokatske i Taksene tarife, prema vrednosti predmeta spora.
Tuženi nije uspeo u postupku po reviziji, pa zato nema pravo na naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju.
Predsednik veća - sudija
Katarina Manojlović Andrić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
