U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. U postupku po žalbi, drugostepeni sud nije propustio da primeni niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme i obavljao je poslove inkasanta na naplatnoj stanici „BB“, Odsek ... – ..., ID kod .., na osnovu zaključenog ugovora o radu br. ../2016 od 03.07.2006. godine, sa pripadajućim aneksima. Osporenim rešenjem o otkazu ugovora o radu br. .. od 26.05.2014. godine tužiocu je otkazan navedeni ugovor o radu od 03.07.2006. godine, sa svim pratećim aneksima ugovora o radu, zbog nepoštovanja radne discipline – neopravdan izostanak sa rada dva dana u toku meseca ili tri dana u toku godine u smislu člana 12. stav 12.3 tačka 3. alineja 1 aneksa ugovora o radu. U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je da tužilac nije poštovao radnu disciplinu iz razloga što je: dana 09.04.2014. godine napustio radno mesto u 15 časova posle osam sati radnog vremena iako je po planu rada bio dužan da radi 12 sati odnosno do 19 časova; dana 10.04.2014. godine izostao je sa posla u drugoj smeni, iako je prema rasporedu rada bio raspoređen da radi u drugoj smeni, kabina „N1“; dana 13.04.2014. godine izostao je sa posla u prvoj smeni, iako je prema rasporedu rada bio raspoređen da radi u drugoj smeni, kabina „N2“; dana 14.04.2014. godine izostao je sa posla u drugoj smeni, iako je prema rasporedu rada bio raspoređen da radi u drugoj smeni, kabina „N3“; dana 17.04.2014. godine izostao je sa posla u prvoj smeni, iako je prema rasporedu rada bio raspoređen da radi u drugoj smeni kabina „N1“; dana 18.04.2014. godine izostao je sa posla u drugoj smeni, iako je prema rasporedu rada bio raspoređen da radi u drugoj smeni, kabina „N2“; dana 22.04.2014. godine izostao je sa posla u prvoj smeni, iako je prema rasporedu rada bio raspoređen da radi u drugoj smeni, kabina „N3“, a svoja odsustva nije opravdao. Pre donošenja osporenog rešenja tužilac je pismenim upozorenjem br. ../14-1 od 07.05.2014. godine upozoren na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se pismeno izjasnio odgovorom od 19.05.2014. godine. Iz izveštaja o periodičnom lekarskom pregledu od 26.01.2014. godine koji je organizovao tuženi, proizlazi da je od strane ordinirajućeg lekara utvrđeno da tužilac boluje od epilepsije i da nije sposoban za rad u smenama, a da je tuženi bio upoznat sa ovom činjenicom. Iz izveštaja lekara specijaliste Doma zdravlja Smederevo od 25.03.2014. godine proizlazi da je tužilac privremeno sprečen za rad od 10.02.2014. do 31.03.2014. godine, uz predlog da specijalista medicine rada napiše mišljenje o radnoj sposobnosti, a da tužilac nije sposoban za rad na mestima gde zbog gubitka svesti može da ugrozi svoj i tuđi život i da nije sposoban za rad noću, za rad po 12 sati i da je potrebno da se javi licu za bezbednost i zdravlje na radu ili poslodavcu radi daljeg postupanja. Tužilac je 26.03.2014. i 15.04.2014. godine, pismeno obavestio tuženog da nije sposoban za rad na radnom mestu na kome radi, zbog bolesti (epilepsija). Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka medicine rad od 03.04.2017. godine, tužilac zbog bolesti epilepsija nije bio sposoban za rad na poslovima inkasanta na naplatnoj stanici u vreme dobijanja otkaza, jer nije bio sposoban za rad duži od osmočasovnog radnog vremena, odnosno nije bio sposoban za rad u smenama, turnusima i rad noću, s obzirom da ovi poslovi zahtevaju veće psihofizičko opterećenje i materijalnu odgovornost za sve poslove gde zbog gubitka svesti može da ugrozi svoj ili tuđi život.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je u vreme dobijanja otkaza tužilac bolovao od epilepsije i da je tuženi, određujući da tužilac radi noćnu smenu i preko osam sati radnog vremena, povredio tužiočeva prava na zdravlje i bezbednost na radu, propisana odredbama Zakona o radu i Zakona o zaštiti i bezbednosti na radu, iako je znao da je tužiocu na periodičnom pregledu 2004. godine utvrđena epilepsija, čime je znao za ograničenje njegove radne sposobnosti. Stoga je usvojio kao osnovan tužiočev zahtev i poništio osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu i obavezao tuženog da ga vrati na rad.

Odlučujući o žalbi tuženog drugostepeni sud je našao da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo.

Prema odredbama člana 179. tač. 2) i 3) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 i 54/09), poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebu poslodavca, i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu i ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbama člana 80. Zakona o radu, propisano je da zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom (stav 1), kao i da je zaposleni dužan da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i zdravlje na radu (stav 3).

Prema odredbi člana 81. stav 1. navedenog zakona, zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje, a prema stavu 2. tog člana, zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu.

Odredbom člana 12. stav 12.3 tačka 3. alineja 1 aneksa ugovora o radu broj VI .. od 14.05.2018. godine, koji je tužilac zaključio sa tuženim, propisano je da se zaposlenom može otkazati ugovor o radu, ako nepoštuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, i to naročito u slučaju neopravdanog izostanka sa rada dva dana u toku meseca ili tri dana u toku godine.

Odredbom člana 9. stav 1. Zakona o bezbednosti zdravlja na radu („Službeni glasnik RS“ broj 101/05) propisano je da je poslodavac dužan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti zdravlja na radu. Prema stavu 4. tog člana zakona poslodavac je dužan da obezbedi da radni proces bude prilagođen telesnim i psihičkim mogućnostima zaposlenog, a radna okolina, sredstva za rad i sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu budu uređeni, odnosno proizvedeni i obezbeđeni, da ne ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog.

Prema odredbi člana 33. stav 1. tačka 1) navedenog zakona, zaposleni ima pravo da odbije da radi duže od punog radnog vremena, odnosno noću ako bi prema oceni službe medicine rada, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje.

Odredbom člana 9. st. 2. i 3. ugovora o radu br. ../2016 od 03.07.2006. godine, koji je tužilac zaključio sa tuženim, propisano je da radni dan, po pravilu, traje osam časova, u skladu sa odlukom o rasporedu radnog vremena, a poslodavac je dužan da zaposlenog obavesti o rasporedu i promeni radnog vremena najmanje sedam dana pre promene rasporeda radnog vremena.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu usvojen. U parničnom postupku nesumnjivo je utvrđeno da tužilac u vreme otkaza nije bio sposoban za obavljanje poslova inkasanta u režimu rada dužem od osam časova, u smenama i noću, o čemu je tuženi bio upoznat od strane nadležnog zdravstvenog organa i samog tužioca. Kako je tuženi bio upoznat sa činjenicom da tužilac boluje od epilepsije i da nije sposoban za rad u smenama, ali je uprkos tome usmeno naložio tužiocu da mora da radi po smenama i u turnusima od po 12 sati, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tužilac odsustvom sa rada u spornom periodu nije ispoljio nepoštovanje radne discipline, s obzirom da je tuženi datim nalogom ugrozio bezbednost i zdravlje tužioca, u skladu sa navedenim odredbama Zakona o radu i Zakona o zaštiti i bezbednosti na radu.

Drugostepeni sud je pravilno zaključio da je tuženi u skladu sa odredbom člana 9. stav 3. ugovora o radu br. ../.. od 03.07.2006. godine bio dužan da o promeni radnog vremena tužioca obavesti najmanje osam dana pre promene rasporeda radnog vremena, a što nije učinio, već je tužiocu 09.04.2014. godine dao usmeni nalog da istog dana ostane da radi u drugoj smeni, pri čemu ni u jednom od zaključenih aneksa ugovora o radu ne postoji utvrđena obaveza tužioca na rad duži od osam sati, rad u turnusu i rad noću.

Kako je tužiocu nezakonito prestao radni odnos, pravilno je primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu obavezan tuženi da tužioca vrati na rad.

Vrhovni kasacioni sud nije detaljno obrazlagao presudu, imajući u vidu da se u reviziji u suštini ponavljaju navodi isticani u žalbi koji su bili predmet detaljne i pravilne ocene u drugostepenoj presudi.

S obzirom na izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke. Kako je revizija tuženog odbijena kao neosnovana, u smislu člana 153. stav 1. ZPP, odbijen je i zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić