Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Osnovano tuženi revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je radio kod tuženog u periodu od 15.02.2011. do 18.11.2011. godine, bez zaključenog ugovora o radu, nije bio prijavljen nadležnom fondu, niti su mu uplaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Tužbu za utvrđenje tužilac je podneo 04.05.2012. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su utvrdili da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog u periodu od 13.02.2011. do 18.11.2011. godine, i obavezali tuženog da tužiocu za taj period prizna radni staž, isti upiše u radnu knjižicu i po tom osnovu uplati doprinose za penzijsko-invalidsko osiguranje kod nadležnog Republičkog fonda.

Međutim, osnovano tuženi u reviziji ističe da je tužba u ovom radnom sporu podneta 04.05.2012. godine, posle proteka roka od 90 dana od dana kada je zaposleni saznao za povredu svog prava, zbog čega je njegova tužba u tom delu neblagovremena.

Prema odredbi člana 195. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09), koji se primenjivao u vreme podnošenja tužbe, propisano je da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenom ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Rok za pokretanje spora jeste 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava. To je prekluzivni rok čijim protekom zaposleni gubi mogućnost da se o njegovom pravu odlučuje u sudskom postupku.

U konkretnom slučaju zaposleni – tužilac je za povredu prava saznao 18.11.2011. godine, kada je prestao da radi kod tuženog, a tužbu sudu je podneo 04.05.2012. godine, po isteku roka iz člana 195. Zakona o radu. Istekom zakonskog –prekluzivnog roka tužilac je izgubio mogućnost da se o njegovom pravu odluči u sudskom postupku.

Imajući u vidu da su postupajući po neblagovremenoj tužbi, nižestepeni sudovi učinili bitnu povredu iz čl. 374. stav 1. ZPP, nižestepene presude su ukinute u delu odluke koji se odnosi na utvrđenje radnog odnosa, a tužba je na osnovu člana 294. stav 1. tačka 2. ZPP, u vezi člana 195 ZOR-a, u tom delu odbačena kao neblagovremena.

Odlučujući o reviziji tuženog, u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev za isplatu razlike zarade po osnovu prekovremenog rada, naknade za ishranu i naknade zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija u tom delu nije dozvoljena.

Noveliranom odredbom člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu radi utvrđenja postojanja radnog odnosa i naknade štete podneta je 04.05.2012. godine.

Kako se radi o sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na potraživanje u novcu, u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela (31.550,54 dinara), ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog, u tom delu, nije dozvoljena.

Na osnovu člana 415. i 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić