Rev2 109/06

Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Rev2 109/06
02.02.2006. godina
Beograd

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Slobodana Dražića, predsednika veća, Biljane Dragojević, Vlaste Jovanović, Jelene Borovac, mr Ljubice Jeremić, Nadežde Radević, Milomira Nikolića, Spomenke Zarić i Slađane Nakić-Momirović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA, čiji je punomoćnik advokat AB, protiv tuženog \"BB", koga zastupa BV, radi izvršenja ugovora, odlučujući o predlogu tužioca za ponavljanje revizijskog postupka, okončanog presudom Vrhovnog suda Srbije Rev.II 839/02 od 29.01.2004. godine, u sednici dana 02.02.2006. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovan tužiočev predlog za ponavljanje revizijskog postupka okončanog presudom Vrhovnog suda Srbije Rev.II 839/02 od 29.01.2004. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Vrhovnog suda Srbije Rev.II 839/02 od 29.01.2004. godine preinačene su presuda Okružnog suda u Zaječaru Gž.br.27/02 od 28.01.2002. godine i presuda Opštinskog suda u Boru P.1. br.923/01 od 06.11.2001. godine tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AA da se obaveže tuženi \"BB" da mu na ime izvršenja ugovora o zajmu za individualnu stambenu izgradnju isplati ostatak do 74,80% vrednosti izgrađene porodične stambene zgrade u iznosu od 392.175,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.10.2000. godine pa do isplate.

Tužilac je preko punomoćnika primio navedenu revizijsku odluku dana 04.03.2004. godine. Dana 09.02.2005. godine podneo je predlog za ponavljanje revizijskog postupka pred Vrhovnim sudom Srbije u predmetu Rev.II 839/02 iz razloga što je u donošenju presude kao predsednik veća učestvovala sudija VV koja se u ovoj pravnoj stvari morala izuzeti. Naveo je da je posle prijema revizijske presude saznao da je imenovana sudija u vreme odlučivanja bila član Upravnog odbora tuženog, koji je preko svog punomoćnika na nju izvršio uticaj, kao i da je odmah po saznanju za ove činjenice podneo predlog za ponavljanje postupka. Pozvao se na odredbe čl.421. tač.1. i 9. ZPP kao zakonski osnov po kojem traži ponavljanje postupka.

Prvostepeni sud je u skladu sa odredbama čl.425. stav 2. i čl.426. ZPP dostavio predlog za ponavljanje postupka tuženom na odgovor i održao ročište za raspravljanje o predlogu, na kojem su stranke iznele svoje tvrdnje i predloge, povodom čega su traženi i pribavljeni potrebni izveštaji. Potom je u skladu sa odredbom čl.428. stav 1. ZPP predmet dostavljen Vrhovnom sudu Srbije za odlučivanje o predlogu za ponavljanje revizijskog postupka.

Pošto se razlog za ponavljanje postupka odnosi isključivo na postupak pred Vrhovnim sudom, ovaj sud je o predlogu odlučivao bez rasprave, na osnovu čl.428. ranijeg ZPP ("Sl.list SFRJ" br.4/77 ... "Sl.list SRJ" br.3/02) koji se primenjuje na osnovu čl.491. stav 4. ZPP ("Sl.glasnik RS" br.125/04), pa je našao da je predlog za ponavljanje postupka neosnovan.

Odredbom čl.421. ZPP propisani su razlozi zbog kojih se postupak koji je odlukom suda pravnosnažno okončan može ponoviti. Sa stanovišta formalne pravnosnažnosti u smislu čl.333. ZPP moglo bi se zaključiti da se može ponoviti samo onaj postupak pred Vrhovnim sudom koji je odlukom ovog suda pravnosnažno okončan, ali ne i postupak odlučivanja o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude donesene u drugostepenom postupku. Ipak, s obzirom na formulaciju odredbe čl.428. stav 1. ZPP, koja dopušta mogućnost da se razlog za izuzeće odnosi isključivo na postupak pred višim sudom, bez bližeg određivanja da je to samo postupak pred drugostepenim sudom, može se izuzetno zahtevati ponavljanje postupka i pred Vrhovnim sudom, iz manjeg broja razloga predviđenih u čl.421. ZPP, u skladu sa prirodom i sadržajem revizijskog postupka.

Konkretno, u tužiočevom predlogu za ponavljanje revizijskog postupka ukazuje se na razloge iz čl.421. tač.1. i 9. ZPP, pa bi ovi razlozi mogli biti osnov za ponavljanje postupka ako je u donošenju revizijske odluke učestvovao sudija koji je po zakonu morao biti izuzet (tač.1.) i ako stranka sazna za nove činjenici ili nađe i stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze koji se odnose na samo podnošenje revizije (npr. novi dokazi o momentu predaje revizije - tač.9.).

U prethodnom toku postupka sprovedenog od strane prvostepenog suda povodom predloga za ponavljanje postupka, pribavljeni su izveštaji \"BB" iz čije sadržine se utvrđuje da sudija VV nikada nije bila po bilo kom osnovu radno angažovana od strane tuženog, niti je bila član Upravnog odbora ili nekog drugog organa tuženog, a nije učestvovala ni na kongresima ili seminarima organizovanim i finansiranim od ove stranke. Tužilac sa svoje strane nije pružio nikakve dokaze o postojanju razloga za izuzeće sudije iz čl.71. tač.1.-5. ZPP, na kojima je zasnovan njegov predlog za ponavljanje postupka.

Iz utvrđenog proizilazi da u vreme donošenja revizijske odluke kojom je okončan postupak pred Vrhovnim sudom u predmetu Rev.II 839/02 nije postojao navedeni a ni neki drugi razlog za izuzeće sudije iz čl.71. tač.1.-5. ZPP, koji bi predstavljao razlog za ponavljanje postupka iz čl.421. tač.2. ovog zakona.

Pored toga, nema osnova pozivanju na razlog iz čl.421. tač.9. ZPP, jer okolnosti koje su istaknute kao razlog za ponavljanje postupka iz tač.2. ovog zakonskog člana, ne predstavljaju istovremeno nove činjenice koje bi, u smislu navedene zakonske odredbe, da su bile upotrebljene u ranijem postupku mogle dovesti do povoljnije odluke za tužioca.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud Srbije je predlog za ponavljanje revizijskog postupka odbio kao neosnovan, odlučivši na osnovu čl.428. stav 3. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Slobodan Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

vg