U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se u reviziji ukazuje, jer pobijana presuda nema nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, a obrazloženje iste sadrži jasne i potpune razloge o bitnim činjenicama, uz ocenu svih bitnih žalbenih navoda.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog od 1981. godine i to u radnom odnosu na neodređeno vreme. Sa tuženim je zaključio ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti broj 01-1395/306 od 24.07.2007. godine. Tužilac je od 07.03.2008. godine obavljao poslove „šefa gradilišta II“.

Osporenim rešenjem otkazan mu je ugovor o radu, zbog učinjenih povreda radnih obaveza neizvršavanja, odnosno nesavesnog i nemarnog izršavanja dužnosti i obaveza određenih ugovorom o radu i zbog nepoštovanja radne discipline. Prema osporenom rešenju, povrede radnih obaveza neizvršavanja, odnosno nesavesnog i nemarnog izvršavanja dužnosti i obaveza se sastoje u tome što je izvodio radove na putu, iskop kanala, protivno projektu, sa pogrešne strane puta i znatno pliće od projektovanog, kao i to što je postavljao ivičnjake suprotno tehničkom opisu, a čime je prouzrokovao i štetu poslodavcu, kao i zato što je dopustio da radnici kojima rukovodi učine grube greške u radovima, tako što nije bio prisutan na gradilištu, odnosno nije nadgledao i kontrolisao radove, čime je nastala šteta za poslodavca. Nepoštovanje radne discipline sastoji se u neizvršavanju obaveze zaposlenog da savesno i marljivo obavlja poslove i radne zadatke na koje je raspoređen. Naime, tužilac je 11.05.2009. godine, po povratku sa godišnjeg odmora, počeo da rukovodi radnicima prilikom izvođenja radova na gradilištu. Zaposleni koji je do tada rukovodio je tužiocu dao projekat. Međutim, tada je u dužini od dvadeset metara izvršeno iskopavanje sa pogrešne strane puta i neodgovarajuće dubine, a takođe je napravljen i tampon i sloj betona manje debljine od projektovanog. Lice koje je do tada rukovodilo na gradilištu, kao i drugi radnici, zaposleni kod tuženog, upozoravali su tužioca da je takvo izvođenje radova suprotno projektu, ali su uprkos tome radovi urađeni na opisani način. Tog dana je izvršni direktor održavanja tuženog, tužiocu rekao da treba da radi prema projektu, a ne da se rukovodi obeležjima na terenu. U narednoj sedmici, ponovo je suprotno projektu, sa pogrešne strane puta otkopana bankina u dužini od dvadeset metara i opet uz neodgovarajuće izvedene radove. Takođe su 11.05.2009. godine zatečeni radnici koji su iskopali kanal u dužini od devedeset metara, dublje za trideset santimetara od projektovanog, a da tužilac uopšte nije nadgledao, niti kontrolisao izvođenje ovih radova.

Tužiocu je nakon toga dostavljeno upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, a o tome je obavešten i sindikat tuženog.

Odredbom člana 12. tačka 1. Ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti, predviđeno je da zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora od strane poslodavca, ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze neizvršavanja, odnosno nesavesnog i nemarnog izršavanja dužnosti i obaveza određenu ugovorom o radu. Odredbom tačke 29. istog člana, predviđeno je da zaposlenom takođe može prestati radni odnos otkazom ugovora od strane poslodavca, ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze koja se ogleda u prouzrokovanju imovinske štete namerno ili iz krajnje nepažnje ili nesavesnim radom u iznosu predviđenom kolektivnim ugovorom.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, a tužbeni zahtev za poništaj istog neosnovan.

Prema odredbi člana 92. tačka 2. Kolektivnog ugovora tuženog broj 01-1392 od 24.07.2007. godine, zaposleni je dužan da savesno i marljivo obavlja poslove i radne zadatke na koje je raspoređen. Odredbom člana 93. Kolektivnog ugovora, propisano je da se smatra da zaposleni ne poštuje radnu disciplinu ako je protivpravnim i skrivljenim postupkom povredio svoje radne dužnosti i obaveze prema radu iz navedene odredbe člana 92. tačka 2. Kolektivnog ugovora.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/2005, 61/2005), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu.

Kod takvog stanja stvari, pošto je pouzdano utvrđeno da je tužilac izvodio radove suprotno projektu, da mu je potom objašnjeno kako da izvodi radove, čime su otklonjene nedoumice u vezi sa izvođenjem radova, jer je tužilac tvrdio da nije znao da li treba da se radi po projektu ili po obeležjima na terenu, te da je nastavio radove da izvodi suprotno projektu i dobijenim uputstvima, kao i da nije vršio ni nadzor nad radom radnika koje je bio dužan da kontroliše, izvesno je da je učinio povrede radne obaveze predviđene ugovorom o radu i kolektivnim ugovorom tuženog. Kako je pri tom i postupak sproveden u skladu sa zakonom, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je osporeno rešenje zakonito.

Sud je cenio navode revizije, koji ukazuju na pogrešnu primenu materijalnog prava, pa je našao da su neosnovani. Ovo stoga što se revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava svode na osporavanje činjeničnog stanja što nije dozvoljeno, u smislu člana 398. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 405. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

                                                                                                                                  Milomir Nikolić,s.r.