.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1094/2019
20.06.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac, Zvezdane Lutovac, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Ostojin, advokat iz ..., protiv tuženih BB, koga zastupa punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ..., i VV koga zastupa punomoćnik Vladislav Kostić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o revizijama tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3091/18 od 17.12.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 20.06.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o revizijama tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3091/18 od 17.12.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenim.
ODBACUJU SE kao nedozvoljene revizije tuženih, izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3091/18 od 17.12.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 17/18 od 02.10.2018. godine, obavezani su tuženi da tužiocu na ime neisplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada za period od 19.01.2015. godine do 01.09.2015. godine, solidarno isplate iznos od 77.991,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose navedene u izreci presude, kao i da na navedene iznose za period od 19.01.2015. godine do 01.09.2015. godine, u korist tužioca uplate zaostale obaveze kod RF PIO po osnovu doprinosa za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje. Obavezani su tuženi da na ime neisplaćene naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora za period od 19.01.2015. godine do 01.09.2015. godine, solidarno isplate tužiocu ukupan iznos od 29.573,05 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose navedene u izreci presude, kao i da na navedene iznose u korist tužioca uplate izostale obaveze kod RF PIO i RF za zdravstveno osiguranje po osnovu doprinosa za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje. Obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 51.907,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 3091/18 od 17.12.2018. godine, odbio žalbe tuženih i potvrdio presudu Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 17/18 od 02.10.2018. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su izjavili blagovremene revizije zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Revizije su izjavili na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljenih revizija na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da nema mesta odlučivanju o revizijama tuženih kao izuzetno dozvoljenim, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanjem sudske prakse, kao ni za novim tumačenjem prava, jer je pitanje isplate naknade za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi, a obrazloženja pobijanih presuda, za odluku o usvajanju tužbenog zahteva tužioca u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u vezi sa zakonskim razlozima datim za usvajanje tužbenog zahteva, tako da ne postoji potreba za izuzetno dozvoljenim revizijama tuženih u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizija u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije nisu dozvoljene.
Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade na ime regresa i toplog obroka podneta je sudu dana 18.01.2018. godine.
U ovom sporu iz radnog odnosa koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa iz člana 441. ZPP u kome je revizija uvek dozvoljena, već na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora od 107.564,55 dinara, očigledno ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizije tuženih nisu dozvoljene.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
