.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1094/2022
08.11.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Živanović, advokat iz ..., protiv tuženog „Greenet“ DOO Beograd, čiji je punomoćnik Sergej Đuretić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i reintegracije, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3809/21 od 27.12.2021. godine, u sednici veća održanoj 08.11.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3809/21 od 27.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 420/16 od 01.07.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj .. od 12.07.2016. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da ga vrati na rad. Stavom trećim izreke, odbačena je tužba tužioca u delu tužbenog zahteva kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužioca vrati na radno mesto na kom je bio zaposlen pre dobijanja rešenja o otkazu ugovora o radu, odnosno drugo odgovarajuće radno mesto. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 153.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.07.2021. godine do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3809/21 od 27.12.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom, trećem i u delu stava četvrtog izreke kojim je tužilac obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 153.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u preostalom delu stava četvrtog izreke prvostepene presude tako što je odbijen je zahtev tuženog za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka za period od presuđenja do izvršnosti presude. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga.
Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona parničnom postupku- ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23) i našao da revizija tužioca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, s obzirom na to da je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi. Suprotno tvrdnji revidenta revizijski sud smatra da je drugostepeni sud ocenio sve žalbene navode koji su od značaja za presuđenje ove parnice.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme na radnom mestu „šef lokala“ Greenet ..., na osnovu ugovora o radu od 09.09.2014. godine. Pobijenim rešenjem od 12.07.2016. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu, člana 71. stav 1. tačka 1. Pravilnika o radu i člana 44. stav 1. tačka 5. alineja 1. Ugovora o radu. Otkaznim rešenjem od 12.07.2016. godine, stavljeno mu je na teret da je učinio povredu radne obaveze tako što je 03.06.2016.godine i 08.06.2016.godine u toku radnog vremena kao šef lokala Greenet ... dozvolio zaposlenoj BB da ispred ulaznih vrata u lokal postavi improvizovanu tezgu i vrši prodaju razne robe, nepoznatog porekla koja nema veze sa poslovanjem Greenet d.o.o., a o navedenom prekršaju i kršenju radne discipline ove zaposlene nije obavestio poslodavca. Prilikom obavljanja svakodnevnog posla tužilac nije poštovao pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem svojih ugovorenih obaveza iz radnog odnosa već je svesno kršio interna pravila poslodavca jer je kao šef prodavnice bio odgovoran i za njega i za radnicu i bio je dužan da o svemu obavesti tuženog. Pre donošenja rešenja tužiocu je dostavljeno pisano upozorenje od 08.06.2016. godine o razlozima za otkaz na koje se tužilac pismeno izjasnio negirajući povredu radne obaveze navodeći da prodaju na tezgama nije dozvolio jer zemljište ne pripada vlasništvu poslodavca već gradskoj pijaci.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev odbijen, jer su se u konkretnom slučaju stekli uslovi za otkaz ugovora o radu na inicijativu poslodavca zbog toga što se tužilac ponašao se suprotno propisanim pravilima tuženog, odnosno što je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze utvrđene članom 44. stav 1. tačka 5. alineja 1. Ugovora o radu i članom 71. stav 1. tačka 1. Pravilnika o radu.
Prema odredbama člana 179. stav 2. Zakona o radu poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze ili ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu (tačka 1. i 5.).
Prema članu 71. tačka 1. Pravilnika o radu tuženog propisano je da zaposlenom može biti otkazan ugovor o radu ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze (tačka 1) ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze.
Prema članu 44. stav 1. tačka 5. alineja 1. ugovora o radu koji je tužilac sa tuženim zaključio 09.09.2014. godine, propisano je da poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu, ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno, nemarno izvršavanje radnih obaveza.
Povreda radne obaveze predstavlja zakonski razlog zbog kojeg se zaposlenom može otkazati ugovor o radu. U konkretnom slučaju je utvrđeno da je tužilac nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršavao radne obaveze tako što je 03.06.2016.godine i 08.06.2016.godine, u toku radnog vremena, kao šef lokala Greenet ..., dozvolio zaposlenoj BB da ispred ulaznih vrata u lokal postavi improvizovanu tezgu i vrši prodaju razne robe, nepoznatog porekla koja nema veze sa poslovanjem Greenet d.o.o., a o navedenom kršenju radne discipline ove zaposlene nije obavestio poslodavca. Navedeno je dokumentovano fotografijama u spisima predmeta (što je tužilac sam potvrdio u svom iskazu). Time je prkoračio granice ovlašćenja koja su mu data, a o čemu je imao svest, jer je tužiocu kao šefu lokala moralo biti poznato da mora da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi, da ne sme da prikriva povredu radne discipline drugih zaposlenih, već da mora da obavesti poslodavca ukoliko je zaposlena odbila da prestane da vrši povredu radne discipline i da narušava ugled preduzeća (na šta ga obavezuje odredba člana 71. tačka 31. Pravilnika kojom je predviđeno da se zaposlenom može otkazati ugovor o radu ako ne prijavi povredu radne obaveze ili istu prikriva). Prema tome, radnjama tužioca ostvaren je otkazni razlog iz člana 44. stav 1. tačka 5. alineja 1. ugovora o radu i postojao je opravdani razlog za otkaz ugovora o radu, jer je tužilac svojom krivicom učinio povredu radne obaveze iz člana 179.stav 2. tačka 1. Zakona o radu.
Neosnovani su navodi u reviziji tužioca da osporeno rešenje ne sadrži činjenični opis radnje,mesto i vreme izvršenja povrede radne obaveze, te da se ne može jasno zaključiti da tužilac o ponašanju zaposlene BB (svoje bivše supruge) nije hteo da obavesti poslodavca. Suprotno navodima u reviziji, konkretnim rešenjem utvrđeni su vreme, mesto i način izvršenja povrede radne obaveze, sa pozivom na konkretne dokaze kojima su utvrđeni i mesto i način izvršenja povrede radne obaveze. Činjenica da tužilac nije prijavio povredu radne obaveze zaposlene i sa istom povredom se saglasio (imajući u vidu iskazan stav tužioca da prodaja robe ispred lokala nikada nije uticala na promet u lokalu, da zbog toga nije narušen ugled poslodavca i da je zaposlena istovremeno obavljala i poslove u lokalu u skladu sa ugovorom o radu) ukazuje na svest o nedozvoljenosti ponašanja tužioca u konkretnom slučaju, jer je tužiocu dobro poznato kao šefu lokala da tokom radnog vremena zaposlenima nije dozvoljeno obavljanje privatne delatnosti koja ima za rezultat sticanje sopstvene imovinske koristi i da o svakoj povredi radne discipline zaposlenih mora da obavesti poslodavca. Pored toga, u postupku je utvrđeno da je tuženi tužioca pismeno upozorio na postojanje razloga za otkaz na koje upozorenje se tužilac izjasnio dopisom od 15.06.2016. godine, pa je suprotno navodima revizije tužiocu bilo omogućeno pravo na odbranu što je i svrha upozorenja, a revizijom se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.
Imajući u vidu da je tužiocu ugovor o radu zakonito otkazan, neosnovan je njegov zahtev za reintegraciju u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.
Predmet ocene revizijskog suda nisu bili navodi u reviziji kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje jer to nije dozvoljen revizijski razlog prema članu 407. stav 2. ZPP.
Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
