U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje Z.T.-M. iz I., čiji je punomoćnik M.G., advokat iz S.P., protiv tuženog JP „Direkcija za izgradnju Opštine Stara Pazova“ iz S.P., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2303/14 od 20.02.2015. godine, u sednici održanoj dana 09.06.2016. godine, doneo je P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2303/14 od 20.02.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P1 56/13 od 13.06.2014. godine stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj 3-161/12 od 13.11.2012. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu broj 3-61/10 od 29.07.2010. godine kao i da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi i sposobnostima stečenim radom. Stavom drugim izreke obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 106.500,00 dinara.

Apelacioni sud u Novom Sadu presudom Gž1 2303/14 od 20.02.2015. godine stavom prvim izreke žalbu tužilje je odbio i presudu Osnovnog suda u Staroj Pazovi P1 56/13 od 13.06.2014. godine potvrdio. Stavom drugim izreke zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka je odbijen. Stavom trećim izreke zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka je odbijen.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužilje.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11) i člana 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 55/14) i utvrdio:

Revizija tužilje je neosnovana.

U postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti se revizijom ukazuje na druge povrede postupka koje bi bile bitne.

Prema činjeničnom stanju tužilja se nalazila u radnom odnosu kod tužene počev od 02.08.2010. godine na osnovu ugovora o radu zaključenog sa tuženim dana 29.07.2010. godine. Tužilji je prestao radni odnos kod tužene dana 16.11.2012. godine na osnovu rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu od 13.11.2012. godine sa obrazloženjem da je potreba za obavljanjem poslova na koje je bila raspoređena prestala usled ekonomskih i organizacionih promena. Od zasnivanja radnog odnosa kod tuženog tužilja je radila na poslovima šefa računovodstva u Sektoru za računovodstvo i finansije sve do 22.08.2012. godine kada joj je od strane tuženog ponuđeno zaključenje aneksa ugovora o radu od 22.08.2012. godine, kojim je bilo predviđeno da se tužilja raspoređuje na poslove finansijskog analitičara u Sektoru za računovodstvo i finansije. Navedenu ponudu tužilja je prihvatila i potpisala aneks ugovora o radu. Prethodno poslove finansijskog analitičara obavljala su dva izvršioca i to R.J. i Č.Ž.. Kada je tužilja raspoređena na poslove finansijskog analitičara na poslove koje je do tada obavljala (poslove šefa računovodstva raspoređena je R.J.). Dana 24.09.2012. godine tužena je donela odluku o utvrđivanju Izmene i dopune Programa o poslovanju. Rešenjem od 10.10.2012. godine Skupština opštine Stara Pazova dala je saglasnost na ovu odluku, pa je tuženi usled organizacionih promena u poslovanju doneo novi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova od 22.10.2012. godine a potom Upravni odbor tuženog 07.11.2012. godine doneo Odluku o utvrđivanju viška zaposlenih. Ovom Odlukom tuženi je utvrdio 8 izvršilaca za čijim radom je prestala potreba usled ekonomskih i organizacionih promena, a jedan od tih izvršilaca za čijim radom je prestala potreba bio je izvršilac na poslovima finansijske analitike. U to vreme tuženi je imao više od 20 manje od 100 zaposlenih. Na poslovima finansijske analitike pre izmene Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, predviđena su bila dva izvršilaca a po izvršenim organizacionim promenama i donošenjem novog Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova na ovim poslovima predviđen je jedan izvršilac. Kako je radnik Č.Ž. imao više radnog staža kako kod drugog poslodavca tako i kod tuženog u odnosu na tužilju, tuženi je odlučio da od dva izvršioca na ovim poslovima finansijske analitike, tužilja bude ta koja će biti oglašena radnikom za čijim radom je prestala potreba, iz kog razloga je i doneo rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je zaključio da je tužilji zakonito otkazan ugovor o radu.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 61/05), koji se primenjuje u ovom slučaju, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Prethodno, saglasno odredbi člana 153. stav 1. tačka 1. navedenog zakona poslodavac je dužan da donese Program rešavanja viška zaposlenih ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme najmanje za 10 radnika ako poslodavac ima više od 20 a manje od 100 zaposlenih radnika.

U konkretnom slučaju, kod tuženog je prestala potreba za 8 radnika, pa kako tuženi nije imao više od 100 zaposlenih, nije bio u obavezi da prilikom utvrđivanja potrebe za prestankom rada zaposlenih donese Program rešavanja viška zaposlenih u smislu člana 153. stav 1. tačka 1. Zakona o radu. Kod tužene usled izmena Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 22.10.2012. godine došlo je do smanjenja broja izvršilaca na poslovima finansijske analitike, na kome je jedan do dva izvršilaca radila i tužilja. Izmenom ovog Pravilnika predviđeno je da te poslove obavlja jedan izvršilac. Za radom tužilje prestala je potreba. Oglašena je zaposlenom tehnološkim viškom pa joj je pravilno kao zaposlenoj u tom statusu otkazan ugovor o radu u smislu člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu.

Iako nije imao obavezu sačinjavanja Programa rešavanja viška zaposlenih, prilikom odlučivanja koji će od zaposlenih na poslovima finansijske analitike biti oglašen radnikom za čijim radom je prestala potreba tuženi je imao u vidu kriterijum – dužinu radnog staža, pa s`obzirom na činjenicu da je tužilja bila zaposlena koja je imala manje radnog staža, prednost je data zaposlenom sa dužim radnim stažom, odnosno Živojinu Čortanovačkom. Dakle, tuženi je u potpunosti ispoštovao postupak propisan navedenim odredbama Zakona o radu, te pravilno, tužilji otkazao ugovor o radu zbog smanjenja broja izvršilaca na radnom mestu na kome je tužilja radila kao posledice tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod tuženog.

Sa izloženog Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci odluke bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke u smislu stava 2. istog člana, s`obzirom da se u reviziji ponavljaju žalbeni navodi koje je nižestepeni sud pravilno ocenio i detaljno obrazložio, te se daljim obrazlaganjem ne bi postiglo novo tumačenje prava. Vrhovni kasacioni sud nalazi da je odluka o troškovima parničnog postupka doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. i 154. ZPP

Predsednik veća - sudija

Snežana Andrejević,s.r.