Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju pobijajući je u stavu drugom i trećem izreke, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje posebno na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog kojih se revizija u smislu člana 407. ZPP može izjaviti, iako je revizija formalno izjavljena i iz tih razloga. Odredba člana 407. stav 2. ZPP propisuje da se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja osim u slučaju iz člana 403. stav 2. ZPP. Pobijana presuda nije doneta primenom navedene zakonske odredbe, pa osporavanje ocene dokaza kojim se suštinski osporavaju činjenice utvrđene u prvostepenom postupku nije dozvoljeno u revizijskom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog od 22.08.1997. godine do 13.12.2019. godine na radnom mestu traktorista. Dana 12.12.2019. godine tužilac je u prvoj smeni vozio traktor i vršio rasturanje mineralnog đubriva i pri obavljanju ovog posla, traktorom je upao u kanal sa vodom. Radnici tuženog su mu pomogli da izađe iz traktora, nakon čega ga je radnik tuženog odveo do medicine rada u Kikindi, a zatim do Opšte bolnice u Kikindi gde je alkotestiran i upućen da se sledećeg dana javi neurologu-psihijatru. Sledećeg dana 13.12.2019. godine tužilac je u 08,00 časova ujutru u pratnji vanbračne supruge došao na zakazan pregled i u holu bolnice se nalazio njegov pretpostavljeni BB. U holu bolnice, tužilac je naslonjen na ram od prozora na papiru napisao izjavu o otkazu. Sadržaj izjave, koja glasi: „Ja AA svojevoljno dajem otkaz u doo „Jedinstvo“ kao traktorista“, tužiocu je diktirao pretpostavljeni BB. Izjava sadrži datum 13.12.2019. godine i potpis tužioca. Na osnovu pismene izjave tužioca, tuženi je istog dana 13.12.2019. godine doneo rešenje o otkazu ugovora o radu u kom je navedeno da tužiocu prestaje radni odnos na lični zahtev sa danom 13.12.2019. godine. Tužilac je predmetnu izjavu o otkazu potpisao oko 09,00 časova, a oko 10,00 časova je primljen u bolnicu pod dijagnozom alkoholizam u toksikomaničnoj fazi bolsti (F 10.2) sa somatskim i psihičkim komplikacijama hronične zloupotrebe alkohola i pod istom dijagnozom je otpušten iz bolnice.

Na osnovu dva nalaza i mišljenja sudskih veštaka specijalista neurospsihijaterije dr Ljiljane Vasić Popović i dr Koviljke Panjević, koja su međusobno saglasna, utvrđeno je da je su opšte intelektualne sposobnosti tužioca u kategoriji ispod donje granice proseka (laka mentalna nedovoljnost), da razmišlja korektno uz povišenu sugestibilnost, sa bržim intelektualnim zamaranjem, zbog čega je smanjena mogućnost da adekvatno procenjuje i predviđa posledice svog ponašanja. U vreme potpisivanja izjave o otkazu tužilac je bio u stanju privremene duševne poremećenosti zbog postojanja mentalne bolesti alkoholizma i pod uticajem afekta prouzrokovanim situacijom koja se dogodila dan ranije, koje afektivno stanje je remetilo logično mišljenje i zaključivanje, tako da tužilac u momentu kada je sačinio predmetnu izjavu nije mogao da upravlja svojom voljom i svojim postupcima, niti je bio sposoban da sagleda sve aspekte građansko-pravnog postupka i njegovih posledica, odnosno nije bio svestan radnje koju je preduzeo.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su s pozivom na odredbe člana 175. i 178. Zakona o radu, usvojili tužbeni zahtev i pobijano rešenje poništili kao nezakonito. U momentu davanja izjave o otkazu tužilac je bio u stanju privremene duševne poremećenosti zbog postojanja bolesti alkoholizma i u momentu kada je sačinio predmetnu izjavu nije mogao da upravlja svojom voljom i svojim postupcima, iz čega proizlazi da tako data izjava tužioca da daje otkaz nije rezultat njegove voljne radnje. Prema nalaženju nižestepenih sudova izjava tužioca koju je na papiru koji mu je dao njegov pretpostavljeni, sačinio u holu bolnice na prozorskom simsu, po diktatu pretpostavljenog, ne predstavlja izjavu na osnovu koje bi tužiocu mogao da prestane radni odnos u smislu člana 178. Zakona o radu jer nije jasna, izričita i nedvosmislena izjava tužiočeve slobodne volje da mu prestane radni odnos. Kako je u toku postupka utvrđeno da je tužiocu radni odnos prestao nezakonito, tuženi je u skladu sa odredbom člana 191. stav 1. Zakona o radu obavezan da tužioca vrati na rad.

Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev za poništaj osporenog rešenja tuženog i akcesorni zahtev za vraćanje na rad.

Odredbom člana 175. tačka 4. Zakona o radu, propisano je da radni odnos prestaje otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog, dok je odredbom člana 178. istog zakona, propisano da zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu (stav 1.) da otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo, kao dan prestanka radnog odnosa (stav 2.).

Naime, izjava volje zaposlenog kojom otkazuje ugovor o radu, u smislu člana 178. Zakona o radu, valjana je ako je sačinjena u pisanom obliku, ako je slobodno data, izričita, kategorična, jasna i nedvosmislena. Osnov za prestanak radnog odnosa može biti izjava zaposlenog da želi da mu prestane radni odnos, ali da bi takva izjava proizvodila radno-pravno dejstvo, ona mora da bude rezultat slobodno date, odnosno slobodno izražene volje zaposlenog da mu prestane radni odnos.

U konkretnom slučaju, na osnovu dva međusobno saglasna nalaza i mišljenja sudskih veštaka sprecijalista neuropsihijatrije, utvrđeno je da je prilikom sačinjavanja i potpisivanja izjave o otkazu, tužilac bolovao od mentalnog oboljenja - hroničnog alkoholizma u toksikomanskoj fazi i da u momentu kada je sačinio predmetnu izjavu nije mogao da upravlja svojom voljom i svojim postupcima, niti je bio svestan posledica radnje koju je preduzeo. Pri takvim okolnostima, nižestepeni sudovi su pravilno postupili kada su poništili rešenje kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu na lični zahtev, pravilno zaključiviši da izjava o otkazu tužioca koja je sačinjena u holu bolnice, po diktatu pretpostavljenog i u stanju privremene duševne poremećenosti tužioca, ne predstavlja izjavu na osnovu koje bi tužiocu mogao da prestane radni odnos. Zaposlenom, u smislu člana 178. Zakona o radu, radni odnos ne može prestati na osnovu izjave o otkazu, ako takva izjava nije rezultat njegove slobodne volje i ako zaposleni nije svestan posledica preduzete radnje, zbog čega je rešenje o otkazu ugovora o radu doneto na osnovu takve izjave nezakonito. Imajući u vidu da je poništeno rešenje o otkazu, pravilno je izvršena i reintegracija zaposlenog na rad.

Revizijskim navodima kojima se osporava zaključak sudova o odsustvu slobodne volje tužioca prilikom sačinjavanja predmetne izjave i ističe da je tužilac izjavu dao slobodnom voljom kako bi izbegao da tuženi protiv njega pokrene postupak radi povrede radne obaveze, se kroz osporavanje ocene dokaza (nalaza i mišljenja sudskih veštaka), suštinski se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što ne predstavlja revizijski razlog prema članu 407. stav 2. istog zakona. Osim toga, sve ove navode isticane i u žalbi tuženog, drugostepeni sud je cenio i o istima dao pravilne i jasne razloge koje prihvata i revizijski sud.

Kako se ni ostalim navodima revizije, koji predstavljaju ponavljanje žalbenih navoda i navoda iznetih u prvostepenom postupku i koji su bili predmet pravilne ocene nižestepenih sudova, ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 165. stava 1. u vezi članova 153. i 154. ZPP, odbio zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka jer tuženi nije uspeo u ovom postupku.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić