Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1447/19 od 20.06.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke koji se odnosi na tuženu Republiku Srbiju i stavu četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke i obavezani su tuženi Kompanija „International CG“ DP Beograd u stečaju i Kompanija „Generalexport“ DP Beograd u stečaju da tužiocu solidarno isplate iznos od 5.400 evra sa kamatom po stopi Evropske centralne banke od 30.05.2009. godine do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine do isplate, kamatu po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, dok je zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na dinarsku protivvrednosti iznosa glavnog duga odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, potvrđena su rešenja iz stavova drugog i trećeg izreke prvostepene presude, a žalbe tuženih Kompanije „International CG“ DP Beograd u stečaju i Kompanije „Generalexport“ DP Beograd u stečaju odbijene su kao neosnovane. Stavom četvrtim izreke, odbačena je žalba tužioca izjavljena protiv rešenja sadržanih u stavovima drugom i trećem izreke prvostepene presude kao nedozvoljena. Stavom petim izreke, obavezane su tužene Kompanija „International CG“ DP Beograd u stečaju i Kompanija „Generalexport“ DP Beograd u stečaju da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 246.200,00 dinara. Stavom šestim izreke, odbijeni su zahtevi tuženih Kompanije „International CG“ DP Beograd u stečaju i Kompanije „Generalexport“ DP Beograd u stečaju za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi Kompanija „International CG“ DP Beograd u stečaju blagovremeno je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 401. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) koji se primenjuje u ovom postupku na osnovu člana 506. stav 1. ZPP-a („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Prema članu 439. ZPP-a („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Tužba u ovom radnom sporu, radi isplate novčanog potraživanja podneta je 19.10.2010. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 5.400 evra u dinarskoj protivvrednosti.

U konkretnom slučaju ne radi se o parnici iz radnog spora u smislu člana 439. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka prema vrednosti spora.

Po članu 506. stav 1. (prelazne i završne odredbe) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11) postupci započeti pre stupanja na snagu ovog Zakona, sprovešće se po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09). Međutim, prema članu 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 55/14), revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog Zakona. Navedeni Zakon o izmenama i dopunama ZPP-a („Službeni glasnik RS“, br. 55/14) reguliše odlučivanje o reviziji protiv pravnosnažnih odluka donetih u drugom stepenu posle 31.05.2014. godine, kada je ovaj Zakon stupio na snagu samo u pogledu vrednosnog cenzusa za dozvoljenost revizije, pa kako je u ovom slučaju pravnosnažna drugostepena presuda doneta 20.06.2019. godine, posle stupanja na snagu navedenih novela ZPP-a, to se dozvoljenost revizije u pogledu vrednosnog cenzusa ceni prema navedenoj odredbi iz člana 23. stav 3. tog Zakona, nezavisno od vremena pokretanja parničnog postupka.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi cenzus za izjavljivanje revizije od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena.

Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je u konkretnom slučaju pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, ali nalazi da nema mesta primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...55/14), jer se pravilo iz novela tog zakona (član 23. stav 3.) o dozvoljenosti revizije nezavisno od vremena pokretanja parničnog postupka odnosi samo na vrednosni cenzus.

Na osnovu člana 404. ZPP-a, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić