Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23), jer su osnovani revizijski navodi o različitom postupanju sudova u istoj pravnoj stvari, što ukazuje na potrebu ujednačenog tumačenja i primene prava po pitanju prava na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora zaposlenih u javnim službama kojima se plate isplaćuju u visini minimalne zarade i usaglašavanja sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda, usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 05.07.2022. godine, koje prema članu 45. stav 3. Zakona o uređenju sudova obavezuje sva veća u sastavu odeljenja, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužene osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u radnom odnosu kod tužene obavljala poslove ..., za koje je bio utvrđen koeficijent od 6,30 za obračun i isplatu njene plate. Osnovna plata tužilje u spornom periodu, obračunata kao proizvod osnovice koju objavljuje Vlada Republike Srbije i koeficijenta njenog radnog mesta, bila je niža od minimalne zarade. Zbog toga je tužena vršila njenu korekciju do visine minimalne zarade. Veštačenjem je utvrđena visina naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora prema najpovoljnijim parametrima za tuženu iz trenutno važećih posebnih kolektivnih ugovora u Republici Srbiji (naknada troškova za ishranu u toku rada u bruto iznosu od 250,00 dinara na dnevnom nivou, odnosno 175,25 dinara neto, a naknada za regres za korišćenje godišnjeg odmora u visini 1/12 minimalne zarade na mesečnom nivou) i na osnovu uvećanja koeficijenta radnog mesta ... u momentu stupanja na snagu Zakona o platama u državnim organima i javnim službama.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev i obavezali tuženu na isplatu traženih naknada. Po stanovištu sudova, Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama nije regulisana minimalna zarada, zbog čega se u smislu člana 2. stav 2. Zakona o radu primenjuju odredbe tog zakona, koje minimalnu zaradu definišu kao zakonski minimum kojim se zaposlenom obezbeđuje zaštita i zadovoljavanje njegovih egzistencijalnih i socijalnih potreba. S`obzirom da u minimalnoj zaradi nisu sadržani troškovi ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, nižestepeni sudovi su zaključili da tužilja ima pravo da joj se iste isplate u dosuđenim iznosima.

Vrhovni sud nalazi da se osnovano izjavljenom revizijom ukazuje da je materijalno pravo pogrešno primenjeno prilikom odlučivanja o tužbenom zahtevu.

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ broj 88/17 ... 129/21) propisano je da se na utvrđivanje i obračun plata, naknada i dodataka zaposlenih u ustanovi primenjuju propisi kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja zaposlenih u javnim službama (član 187. stav 3), a Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“ broj 34/01 ... 86/19) propisano je da osnovicu za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada, osim za predsednika Republike, narodne poslanike i imenovana, postavljena i zaposlena lica u službama predsednika Republike i Narodne skupštine Republike Srbije (član 3. stav 1) i da koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu, i da sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora (član 4. stav 1).

Koeficijenti za obračun plata zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, pa i koeficijenti za obračun plata zaposlenih u osnovnom obrazovanju utvrđeni su Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama (član 2. stav 1. tačka 1), koju je Vlada Republike Srbije donela na osnovu člana 8. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama.

Zakonom o radu propisano je (član 118. stav 1. tač. 5. i 6) da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, pored ostalog i za ishranu u toku rada, ako poslodavac to pravo nije obezbedio na drugi način i za regres za korišćenje godišnjeg odmora, pri čemu visina troškova ishrane u toku rada mora biti izražena u novcu. Odredbe ovog zakona primenjuju se i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drukčije određeno (član 2. stav 2).

Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik RS,“ br. 21/15, 16/18, 8/19, 92/20, 27/22), 123/22) određuje elemente za utvrđivanje plate tako što propisuje da se plata utvrđuje na osnovu: osnovice za obračun plata, koeficijenta sa kojim se množi osnovica, dodataka na platu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plata u skladu sa zakonom, a ukoliko je osnovna plata zaposlenog koja je utvrđena na osnovu osnovice za obračun plata i koeficijenta iz propisa o koeficijentima za obračun i isplatu plata za puno radno vreme i ostvareni standardni učinak manja od minimalne zarade, osnovna plata zaposlenog utvrđena na navedeni način isplaćuje se u visini minimalne zarade (član 20. st. 1. i 2).

Tužilja je zaposlena u školi, pa se na utvrđivanje i obračun njene plate, kao i naknada i dodataka po osnovu rada, primenjuju propisi kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja zaposlenih u javnim službama. Supsidijerna primena Zakona o radu propisana je samo u slučaju kada posebnim zakonom položaj, prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih nisu drugačije uređeni. Kako je odredbom člana 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama propisano da koeficijent za obračun plate sadrži i dodatak za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, proizilazi da ta odredba posebnog zakona isključuje primenu odredbe člana 118. stav 1. tačke 5. i 6. Zakona o radu, pri čemu i posebnim kolektivnim ugovorima za zaposlene u javnim službama nije predviđeno njihovo pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. To pravo nije predviđeno ni Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika od 2015. godine, a važećim Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama utvrđeno je pravo zaposlenih na isplatu plate u visini minimalne zarade, ali ne i pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora zaposlenima koji primaju platu u visini minimalne zarade. S obzirom da je naknada troškova za ishranu u toku rada i regresa u utuženom periodu tužilji isplaćivana kroz koeficijent za obračun njene plate, ne pripada joj pravo na dodatnu isplatu naknade ovih troškova koju potražuje tužbom, bez obzira na činjenicu da joj je plata isplaćivana u visini minimalne zarade.

Sledstveno izloženom, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Odluka o troškovima postupka, sadržana u trećem stavu izreke, doneta je primenom člana 165. stav 2. u vezi sa čl. 153. stav 1. i članom 154. ZPP s obzirom na uspeh tužene, u skladu sa opredeljenim zahtevom, pa je tuženoj dosuđen iznos od 18.000,00 dinara za sastav sastav revizije, u skladu sa Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić