.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1099/2023
20.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Vesne Mastilović i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Tamara Femić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, VU „Dedinje“ Beograd, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3166/22 od 06.10.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 20.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3166/22 od 06.10.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3166/22 od 06.10.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2752/20 od 09.03.2022. godine, stavom prvom izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda istaknut od strane tužene, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je traženo da se obaveže tužena da tužilji na ime razlike između isplaćenog vojnog dodatka od 15% i pripadajućeg vojnog dodatka od 20%, isplati za period od septembra 2017. godine do novembra 2019. godine, pojedinačno opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, navedeno u tom stavu izreke, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojom je traženo da se obaveže tužena da za tužilju uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, Filijala Beograd i doprinose za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje, Filijala Beograd, na iznose iz stava prvog izreke presude, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 9.000,00 dinara.
Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1 3166/22 od 06.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2752/20 od 09.03.2022. godine u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23-ZPP), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi predviđeni članom 404. stav 1. ZPP da bi se dozvolilo odlučivanje o tužiljinoj posebnoj reviziji. Odluka o tužbenom zahtevu u ovom sporu doneta je primenom odredbi člana 194. stav 1. i 4. i 195. stav 1. i 2. Zakona o Vojsci Srbije i člana 9a Uredbe o transformaciji vojnih ustanova koje obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost po principu sticanja i raspodele dobiti i o pravima i obavezama civilnih lica na službi u Vojsci Srbije zaposlenih u tim ustanovama („Službeni glasnik RS“, br. 58/07 i 10/13), čije novo tumačenje nije potrebno. Pobijana presuda ne odstupa od odluka sudova u istim činjenično-pravnim sporovima, zbog čega ne postoji ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Pri tom, ukazivanje na bitne povrede odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, je bez uticaja, s obzirom da se posebna revizija može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Iz tih razloga na osnovu člana 404. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
O dozvoljenosti revizije u sporovima o novčanim potraživanja iz radnog odnosa odlučuje se primenom člana 403. stav 3. ZPP, prema vrednosti predmeta pobijanog dela.
Tužilja je tužbu radi naknade štete podnela 30.10.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 34.378,61 dinar.
Imajući u vidu da je ovo spor iz radnog odnosa radi naplate naknade štete, te da vrednost tog potraživanja ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke, doneo primenom odredbe člana 413. ZPP u vezi sa članom 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23).
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
