U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Stipan Pekanović i Olga Pekanović, advokati iz ..., protiv tuženog JKP „Energana“ iz Sombora, čiji je punomoćnik Miloš Galović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1651/18 od 06.08.2018. godine, u sednici održanoj 13.07.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1651/18 od 06.08.2018.  godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 29/16 od 14.02.2018. godine, stavom prvim i drugim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužiocu, na ime jubilarne nagrade za 15 godina rada kod tuženog, plati 91.739,00 dinara sa zakonskom kamatom počev od 10.05.2016. godine do isplate, dok je stavom trećim izreke odbijen zahtev za kamatu na dosuđeni iznos za period od 13.01. do 10.05.2016. godine. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi, kao nezakonito, rešenje tuženog od 12.01.2016. godine, kojim mu je otkazan ugovor o radu sa aneksima, a da se tuženi obaveže da ga vrati na rad, na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, kao i da mu plati 132.000,00 dinara na ime neiskorišćenog godišnjeg odmora za 2016. godinu, sa zakonskom kamatom počev od 13.01.2016. godine do isplate. Stavom petim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1651/18 od 06.08.2018. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je delimično usvojena i preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj odluci, tako što je obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 152.760,00 dinara, dok su u preostalom delu žalbe parničnih stranaka odbijene, kao neosnovane i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi i troškove žalbenog postupka od 8.785,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravnosnažnu odluku u pobijanom delu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl.glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se ona može izjaviti primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka u delu koji se revizijom pobija, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog od 18.12.2000. godine, na radnom mestu ..., a od 2004. godine obavljao je poslove ... . Pravilnikom o radu od 28.01.2015. godine, odredbom člana 32., za radno mesto pomoćnika ... predviđena su dva izvršioca, za koja je kao uslov predviđen VII-1 stepen stručne spreme, VSS ekonomskog, mašinskog ili pravnog smera i 2 godine iskustva na rukovodećim poslovima sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima, pa je u jesen 2015. godine na mesto pomoćnika ... primljen i BB, koji ima istu stručnu spremu kao i tužilac – diplomirani ... sa VSS. Istom odredbom Pravilnika predviđeno je i radno mesto šefa ..., za 1 izvršioca, za koje radno mesto je uslov VII-1 i VI-1 stepen stručne spreme, VSS i VŠS ekonomskog smera, 3 godine iskustva na poslovima knjigovodstva i položen ispit za ovlašćenog knjigovođu. Dana 22.12.2015. godine, Grad Sombor, kao osnivač tuženog, je dao saglasnost na Drugu izmenu i dopunu Pravilnika o radu, kome je predočeno i da su višak zaposlenih VV, BB i tužilac. Ovim izmenama Pravilnika izmenjena je samo odredba člana 32, tako što je ukinuto radno mesto pomoćnika ..., a za radno mesto šefa ... su izmenjeni uslovi tako što je predviđen 1 izvršilac, ali sa VII-1 stepenom stručne spreme, VSS ekonomskog smera i položen ispit za ovlašćenog knjigovođu, nakon čega je tuženi, 30.12.2015. godine na mesto šefa ... raspopredio BB, iako kao ni tužilac, nije imao licencu za ovo radno mesto (položen ispit za ovlašćenog knjigovođu), ali je rukovodeći kriterijum za ovakvu odluku tuženog bila činjenica što je imenovani obavljao ... poslove dok je bio zaposlen u ... .

Dana 04.01.2016. godine tuženi je doneo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, koji je stupio na snagu 11.01.2016. godine, kojim je smanjen broj izvršilaca na nekim radnim mestima, a ukinuta su radna mesta tehničkog direktora, inženjera informatike, poslovođe odeljenja mreže, interne kontrole i radno mesto pomoćnika direktora. Sudovi su utvrdili da je u skldu sa novom sistematizacijom, izvršilac na radnom mestu interna kontrola preimenovan kao izvršilac na radnom mestu referenta za ..., na koje je raspoređen BB, za koje je ispunjavao uslove i obavljao ih je do marta 2016. godine kada je otišao u penziju. Izvršilac na mestu tehničkog direktora raspoređen je na poslove radnog mesta rukovodioca toplovodne mreže i distribucije, a poslovođa odeljenja mreže je raspoređen na radno mesto bravar-monter. Za tužioca, koji je u tom momentu jedini obavljao poslove radnog mesta pomoćnika ... – koje je ovim Pravilnikom ukinuto, tuženi nije mogao da obezbedi drugo odgovarajuće radno mesto u skladu sa njegovom stručnom spremom, pa mu je pobijanim rešenjem od 12.01.2016. godine otkazan ugovor o radu sa aneksima, zbog prestanka potrebe za njegovim radom, primenom 179. stav 5. tačka 1. i člana 192. Zakona o radu i isplaćena mu je otpremnina u visini 914.553,33 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravnosnažnom odlukom odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio poništaj pobijanog rešenja o prestanku radnog odnosa i naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor za 2016. godinu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

U konkretnom slučaju kod tuženog je došlo do organizacionih promena i potrebe smanjenja broja zaposlenih, a između ostalog i do ukidanja radnog mesta pomoćnika direktora, koje je obavljao tužilac. Za donošenje odluke kojom se tužilac oglašava tehnološkim viškom na ovom radnom mestu, nije bila potrebna primena unapred određenih kriterujuma, upravo iz razloga što je ovo radno mesto ukinuto.

Nastupanje tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena koje su uslovile prestanak potrebe za radom zaposlenih, organizacija, načina poslovanja i struktura zaposlenih potrebnih za uspešno poslovanje, odnosno struktura zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, predstavlja ekonomsku politiku poslodavca, koja ne može biti predmet ocene u sudskom postupku za zaštitu prava zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, već sud preispituje samo zakonitost sprovedenog postupka utvrđivanja viška zaposlenih i donošenja rešenja po tom osnovu, što je u konkretnom slučaju ispoštovano. U skladu sa tim okolnost što je tuženi 30.12.2015. godine, odnosno pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu, ali i pre donošenja Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 04.01.2016. godine, VV rasporedio na radno mesto šefa ..., ne ukazuje na povredu postupka oglašavanja zaposlenih tehnološkim viškom, već predstavlja pravo tuženog, kao poslodavca, da u cilju racionalizacije i uštede u poslovanju, sam kreira svoju poslovnu politiku i u skladu s tim organzuje proces rada, da odredi način na koji će obavljati pojedine poslove. Pri tom, za ovakvu odluku tuženi je dao i odgovarajuće razloge, navodeći da je imenovano lice rasporedio na ovo radno mesto, iako kao i tužilac nije imao položen ispit za ovlašćenog knjigovođu, s obzirom da je VV, za razliku od tužioca, u prethodnom periodu obavljao računovodstvene poslove.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je osnovan zaključak sudova da su za donošenje odluke o prestanku radnog odnosa tužiocu bili ispunjeni uslovi iz člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Sl.glasnik RS“ br.24/05, ... i 75/14, koji je u tom periodu bio na snazi). Zakon o radu propisuje postupak, koji se u slučaju prestanka potrebe za obavljanjem određenog posla primenjuje i određuje pravila koja je poslodavac dužan da obezbedi zaposlenima za čijim je radom prestala potreba, a koji je u konkretnom slučaju ispoštovan. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog, od 04.01.2016. godine, utvrđeni su poslovi za čijim je obavljanjem prestala potreba, usled ekonomskih i organizacionih promena, pa je između ostalog ukinuto i radno mesto pomoćnika ..., na koje je bio raspoređen samo tužilac. Kako nije postojala mogućnost da mu se obezbedi premeštaj na druge poslove kod tuženog, a tužilac nije dokazao na suprotno, odnosno nije ukazivao da je postojalo radno mesto na koje je mogao biti raspoređen, to je osnovano doneto pobijano rešenje kojim mu je otkazan ugovor o radu, zbog prestanka potrebe za njegovim radom. Pre otkaza ugovora o radu, tužiocu je utvrđena i isplaćena otpremnina, čime je ispoštovana i odredba člana 158. Zakona.

U odsustvu pravnosnažne sudske odluke o poništaju rešenja o otkazu ugovora o radu, ne postoji ni osnov za restituciju zaposlenog, odnosno za obavezivanje tuženog da tužioca vrati na rad, u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu, pa je pravilno odbijen tužbeni zahtev i u tom delu.

Pravilno je pobijanom odlukom odbijen i tužbeni zahtev za naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora za 2016. godinu. Naime, odredbom člana 72. Zakona o radu propisano je da zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora iz člana 69. ovog Zakona (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos. Imajući ovo u vidu, kao i da tužilac u kalendarskoj 2016. godini nije imao ni ceo mesec dana rada, s obzirom da je u toj godini radio samo 12 dana, to nije ni stekao pravo na godišnji odmor za 2016. godinu, pa time neosnovano potražuje i naknadu štete iz člana 76. Zakona, za neiskorišćeni godišnji odmor.

U skladu sa iznetim, a na osnovu čl.414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić