.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1104/2020
09.12.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Danijele Nikolić, Branke Dražić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Đurić, advokat iz ..., protiv tuženog „DELHAIZE SERBIA“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Sreten Radovanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 559/19 od 15.05.2019. godine, u sednici održanoj 09.12.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 559/19 od 15.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 559/19 od 15.05.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 231/16 od 29.03.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da tužilji na ime naknade štete po osnovu neisplaćenih zarada za period od decembra 2008. godine do avgusta 2015. godine isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kao neosnovan. Drugim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime neisplaćenih zarada iz stava prvog izreke ove presude obračuna i uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao neosnovan. Trećim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka. Četvrtim stavom izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 45.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od pravnosnažnosti presude, do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 559/19 od 15.05.2019. godine, odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parnničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete po osnovu neisplaćenih zarada zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda sa istim ili sličnim činjeničnim i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pitanja na koja se u reviziji ukazuje kao sporna, vezana su za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima.
Stoga nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, sa kojih razloga je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija u imovinskopravnim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 10.03.2016. godine, a označena vrednost predmeta spora je 510.000,00 dinara. U podnesku od 21.11.2017. godine, tužilja je preinačila tužbu i kao vrednost predmeta spora označila iznos od 1.724.412,60 dinara.
Kako se u ovom slučaju ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa iz člana 441. Zakona o parničnom postupku, već o novčanom potraživanju iz radnog odnosa u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tužilje nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
