Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, prekoračenja tužbenog zahteva pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14) i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud kao revizijski pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani navodi revizije o učinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka pred drugostepenim sudom iz člana 374. stav 1. prekoračenjem tužbenog zahteva, budući da je drugostepeni sud, odlučivši da obaveže tuženog da tužilju vrati na rad na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi, odlučio u granicama postavljenog tužbenog zahteva.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na radnom mestu prodavac-kasir. Rešenjem tuženog od 10.04.2013. godine prestao joj je radni odnos na osnovu člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu i člana 107. stav 1. tačka 8. i 9. kolektivnog ugovora, zbog neopravdanog izostanka sa posla tri dana uzastopno ili pet radnih dana sa prekidima u periodu od 01.03.2013. do 05.03.2013. godine. U periodu od 03.11.2012. do 28.02.2013. godine tužilja je bila na bolovanju, a u periodu od 01.03.2013. do 31.03.2013. godine bila je privremeno sprečena za rad. Drugostepena lekarska komisija Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Filijala ... dala je ocenu u pogledu privremene sprečenosti tužilje za rad broj ... od 10.04.2013. godine, tako što se saglasila sa bolovanjem od 26.02.2013. do 12.04.2013. godine, bez prava na naknadu zarade za period od 26.02.2013. do 02.04.2013. godine zbog neopravdanog nejavljanja lekarskoj komisiji. Tužilji je upozorenje o otkazu ugovara o radu dostavljeno 01.04.2013. godine na adresu iz ugovora o radu, ul. ... broj ..., ali se pošiljka vratila sa naznakom „nepoznat“. Tužilji je zatim upozorenje i osporeno rešenje o otkazu dostavljeno na adresu ... broj ..., jer je tuženi od zaposlenih saznao da se tužilja nalazi na toj adresi na kojoj su pošiljke uručene svekrvi tužilje. Posle neuspele lične dostave, tuženi nije sačinio pismenu belešku niti je upozorenje i rešenje objavio na oglasnoj tabli. Tužilja je za osporeno rešenje saznala od trećih lica prilikom slanja doznaka o privremenoj sprečenosti za rad 12.04.2013. godine.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužilji zakonito otkazan ugovor o radu u smislu člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, s obzirom da je učinila povredu radne obaveze neopravdanim odsustvovanjem sa posla dana 01, 02, 03, 04. i 05. marta 2013. godine.

Drugostepeni sud je pravilno odlučio kada je preinačio prvostepenu presudu, poništio rešenje o otkazu ugovora o radu datog tužilji 10.04.2013. godine i obavezao tuženog da tužilju vrati na rad na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi. Odluka je zasnovana na pravilnom shvatanju da je pobijano rešenje nezakonito jer tužilji upozorenje o otkazu ugovora o radu, u skladu sa odredbom člana 185. stav 2. i 4. Zakona o radu, nije dostavljeno. Upozorenje koje je dostavljeno na drugoj adresi nije uručeno njoj lično, u postupku nije nesumnjivo utvrđeno da je tužilja od strane trećih lica primila navedeno upozorenje niti je tuženi, u skladu sa odredbom člana 185. Zakona o radu, kada dostavu nije mogao da izvrši u mestu stanovanja iz ugovora, sačinio službenu belešku i nastavio postupak na osnovu koga bi se smatralo da je dostavljljnje izvršeno. Pravilna je i odluka o vraćanju tužilje na rad, u smislu člana 191. Zakona o radu, budući da je tužilja zahtevala vraćanje na rad, a tuženi je obavezan kao poslodavac da izvrši reintegraciju zaposlenog ukoliko sud usvoji tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud zaključio da je osporeno rešenje nezakonito iz navedenih razloga, te su navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava neosnovani.

Sud je imao u vidu i ostale navode revizije ali je našao da ne utiču na zakonitost i pravilnost pobijane odluke.

Na osnovu izloženog odlučeno je kao u stavu prvom izreke u smislu čl.414. ZPP.

Tužilji, u smislu člana 154. ZPP, ne pripadaju troškovi za sastav odgovora na reviziju, jer isti nisu bili nužni za vođenje parnice.

Predsednik veća – sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić