Rev2 1105/2022 3.5.6; radni odnos na određeno vreme

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1105/2022
22.08.2024. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Lukić, advokat iz ..., protiv tužene Poljoprivredne škole „Josif Pančić“ sa sedištem u Pančevu, čiji je punomoćnik Đorđe Papulić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3511/21 od 21.10.2021. godine, u sednici održanoj 22.08.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3511/21 od 21.10.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 406/18 od 30.03.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i poništeno, kao nezakonito rešenje tužene broj .. od 03.09.2018. godine, kojim rešenjem tužilji prestaje radni odnos kod tužene dana 31.08.2018. godine na radnom mestu nastavnika ..., sa punim radnim vremenom, što je tužena dužna da prizna i trpi. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade za neisplaćene zarade, za period od septembra 2018. godine do avgusta 2019. godine isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od datuma dospelosti do isplate, kao u sadržaju tog stava, kao i da u korist tužilje izvrši uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na te iznose i to doprinose penzijskog i invalidskog osiguranja Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose zdravstvenog osiguranja RF za zdravstveno osiguranje i doprinose osiguranja za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan preostali deo tužbenog zahteva tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilju vrati na rad i rasporedi na radno mesto nastavnika ..., sa punim radnim vremenom, da joj na ime naknade za neisplaćene zarade za period od septembra 2019. godine do oktobra 2020. godine isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom počev od datuma dospelosti do isplate, kao u sadržaju tog stava, kao i da u korist tužilje izvrši uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na te iznose i to doprinose penzijskog i invalidskog osiguranja Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose zdravstvenog osiguranja RF za zdravstveno osiguranje i doprinose osiguranja za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova postupka plati 317.000,0 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3511/21 od 21.10.2021. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u delu stava trećeg izreke, u delu kojim je odbijen, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje za raspoređivanje na radno mesto nastavnika ..., sa punm radnim vremenom i tužba tužilje u tom delu odbačena. Stavom drugim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u preostalom delu stava trećeg izreke, a žalba tužilje u tom delu odbijena, kao neosnovana. Stavom trećim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužene i potvrđeno rešenje o troškovima postupka sadržana u stavu četvrtom izreke prvostepene presude. Stavom četvrtim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, i to odluke sadržane u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je ugovorom o radu broj .. od 30.08.2012. godine, kod tužene zasnovala radni odnos za obavljanje poslova radnog mesta prfesor ..., na određeno vreme, do preuzimanja zaposlene, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu. Aneksom ugovora o radu broj .. od 21.08.2018. godine sa primenom od 03.09.2018. godine ugovoreno je da radni odnos tužilje na određeno vreme može trajati najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine. Rešenjem tužene broj .. od 03.09.2018. godine tužilji je prestao radni odnos kod tužene 31.08.2018. godine. U obrazloženju rešenja navedeno je da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dalo mišljenje 04.12.2017. godine, prema kome je potrebno da škola postupa u skladu sa članom 155. stav 3. tačka 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kojim je propisano da izuzetno, ustanova bez konkursa može da primi u radni odnos na određeno vreme lice do preuzimanja zaposlenog odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos na neodređeno vreme, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine, da je direktor tužene odlukom broj .. od 31.08.2018. godine odredio sa kojim licima će zaključiti ugovor i da je odlučio da sa tužiljom ne zaključi novi ugovor o radu. Tužilja je protiv navedenog rešenja izjavila žalbu Školskom odboru, o kojoj nije odlučeno. Visina potraživanja utvrđena je veštačenjem.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje za vraćanje na rad, sa kojih razloga su neosnovani navodi revizije tužilje o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Članom 37. stav 1. Zakona o radu propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla, ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. Stavom 2. istog člana propisano je da poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana, na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period sa prekidima ili bez prekida koji ne može biti duži od 24 meseca. Članom 175. stav 1. tačka 1. istog zakona, propisano je da radni odnos prestaje istekom roka za koji je zasnovan.

Članom 155. stav 3. tačka 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018), propisano je da, izuzetno ustanova bez konkursa može da primi u radni odnos na određeno vreme lice do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos na neodređeno vreme, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine. Prema stavu 10. istog člana, radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme.

Tužilja je ugovorom o radu od 30.08.2012. godine, kod tužene zasnovala radni odnos za obavljanje poslova radnog mesta profesor ..., na određeno vreme, do preuzimanja zaposlene, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu, a aneksom ugovora o radu od 21.08.2018. godine sa primenom od 03.09.2018. godine ugovoreno je da radni odnos tužilje na određeno vreme može trajati najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine. To sledi da je navedenim ugovorom odnosno aneksom ugovora utvrđen početak i završetak radnog angažovanja tužilje kod tužene, odnosno krajnji rok radnog angažovanja tužilje. S obzirom na to da je aneksom ugovora o radu od 21.08.2018. godine ugovoreno da radni odnos tužilje na određeno vreme može trajati najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine, to je radni odnos tužilje kod tužene saglasno napred citiranim odredbama člana 37. i člana 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu prestao 31.08.2019. godine, istekom roka na koji je aneks ugovora zaključen, zbog čega nisu ispunjeni uslovi da se obaveže tužena da tužilju vrati na rad. Stim u vezi bez uticaja su na drugačiju odluku navodi revizije da u situaciji kada je poništeno, kao nezakonito rešenje tužene od 03.09.2018. godine, kojim rešenjem je utvrđeno da tužilji prestaje radni odnos kod tužene 31.08.2018. godine na radnom mestu nastavnika ..., sa punim radnim vremenom, da su ispunjeni uslovi za vraćanje rad.

Stoga su pravilnom primenom materijalnog prava pravilno odlučili nižestepeni sudovi kada su odbili, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da je vrati na rad, a stim u vezi i pravilno odlučili kada su odbili, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje za naknadu štete u vidu neisplaćenih zarada i neuplaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za period od septembra 2019. godine do oktobra 2020. godine.

Suprotno navodima revizije, pravilno je odlučio drugostepeni sud kada je odbacio tužbu u delu kojim se traži raspoređivanje na radno mesto nastavnika ... sa punim radnim vremenom, s obzirom da je u nadležnosti poslodavca da odlučuje o raspoređivanju zaposlenih, pa je pobijana odluka pravilna i u ovom delu.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučioo kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković