.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1106/2015
08.07.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić, Božidara Vujičića, Spomenke Zarić i Snežane Andrejević, članova veća, u parnici tužilje V.J. iz K., čiji je punomoćnik L.P., advokat iz K., protiv tuženog Zdravstvenog centra u Kladovu, čiji je punomoćnik M.T., advokat iz K., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3583/14 od 13.11.2014. godine, u sednici održanoj 08.07.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3583/14 od 13.11.2014. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3583/14 od 13.11.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Negotinu, Sudska jedinica u Kladovu P1 71/13 od 14.05.2014. godine stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužilji na ime razlike između pripadajuće i isplaćene plate po osnovu naknade štete plati iznose bliže određene u izreci presude; stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da u korist tužilje nadležnom Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja, Zavodu za zdravstveno osiguranje i Nacionalnoj službi za zapošljavanje izračuna i uplati razliku do punog iznosa doprinosa za period od 01.05.2009. godine zaključno sa 31.07.2010. godine, a prema iznosima dosuđenim u stavu prvom izreke presude; stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime parničnih troškova plati 39.800,00 dinara sa kamatom od 22.05.2014. godine.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3583/14 od 13.11.2014. godine stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Negotinu, Sudska jedinica u Kladovu P1 71/13 od 18.03.2014. godine u stavu prvom i drugom izreke; stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u trećem stavu izreke tako što je obavezan tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 100.538,00 dinara sa kamatom od 13.11.2014. godine. Dopunskim rešenjem istog suda Gž1 3583/14 od 16.04.2015. godine obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 18.000,00 dinara sa kamatom od 13.11.2014. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o reviziji tuženog primenom člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po ocei Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
U konkretnom slučaju, pobijanom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje, koja je u radnom odnosu kod tuženog na poslovima stomatološke sestre, za naknadu štete zbog manje isplaćene zarade za period od maja meseca 2009. godine zaključno sa julom 2010. godine. Međutim, uz reviziju, tuženi je dostavio presude u kojima je odlučivano o naknadi štete zbog manje isplaćene zarade zaposlenih u stomatološkoj službi pri domovima zdravlja, ali za raniji period, odnosno period pre maja 2009. godine. Kako u priloženim presudama nije odlučivano o zahtevima zaposlenih za naknadu štete zbog manje isplaćene plate u istom vremenskom periodu kao i u ovoj parnici, to znači da nema identične činjenične i pravne situacije u kojoj su sudovi donosili različite odluke. Stoga nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, jer nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 12.02.2013. godine, sa zahtevom za naknadu štete zbog manje isplaćene plate u ukupnom iznosu od 182.758,33 dinara, što je vrednost predmeta spora.
Kako vrednost predmeta spora ne prelazi zakonski cenzus od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to znači da revizija tuženog nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
