Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a navodima revizije se ne ukazuje na neku drugu bitnu povredu propisanu odredbom člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na radnom mestu ..., na osnovu ugovora o radu br. .../... od 28.05.2004. godine i njegovih aneksa od 01.01.2006. godine i 08.01.2007. godine. Tuženi je tužiocu, 01.10.2018. godine, dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz, na osnovu odredbe člana 180.stav 1.i 2. Zakona o radu, u kom je naveo da na osnovu raspoloživih podataka je utvrđeno postojanje otkaznog razloga iz člana 179. stav 2. tačka 2. Zakona o radu, koje se ogleda u zloupotrebi službenog položaja ..., jer nije postupio u skladu sa obaveznim zakonskim propisima i nije prijavio dana 10.08.2018. godine nadležnim državnim organima fizički obračun zaposlenih, sa kojima je u srodstvu, sa kupcem u poslovnim prostorijama i u radno vreme, a kom fizičkom sukobu je prisustvovao i da je na osnovu raspoloživih podataka utvrđeno postojanje otkaznog razloga iz člana 179. stav 2. tačka 2. Zakona o radu, koja se ogleda u zloupotrebi položaja ... i prekoračenja ovlašćenja prilikom utvrđivanja visine ličnih primanja, bez prethodne saglasnosti osnivača i sledstvene odluke. Tužilac je 08.10.2018. godine tuženom dostavio primedbu na upozorenje o postojanju razloga za otkaz, a tuženi je pobijanim rešenjem otkazao tužiocu ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline i ponašanja zaposlenog, na osnovu odredbe člana 179. stav 2. tačka 2. Zakona o radu. U obrazloženju pobijanog rešenja navedeno je da je ... društva sproveo postupak prema kome je utvrđeno da je zaposleni grubo zloupotrebio službeni položaj ..., tako što je: 1) za vreme obavljanja rada, zbog fizičkog sukoba zaposlenih sa klijentom na radnom mestu, propustio da o istom obavesti PU Stari Grad radi utvrđivanja činjeničnog stanja i odgovornosti učesnika od, za to nadležnih, državnih organa, u cilju isključivanja svake odgovornosti poslodavca i otklanjanja moguće štete po njega a zbog postupanja njegovih zaposlenih; 2) nije pribavio ni prethodnu ni naknadnu pisanu saglasnost za lična primanja, svestan da nije moguće da se retroaktivno izrađuje dokumentacija u skladu sa propisima, čime je poslodavcu onemogućeno poslovanje u skladu sa istim propisima, pri tome, svestan ozbiljnih poremećaja u poslovanju i visine finansijskih gubitaka izazvanih takvom zloupotrebom položaja ... . Iz iskaza tužioca i svedoka BB i VV, utvrđeno je da je došlo do sukoba 10.08.2018. godine, između zaposlenih kod tuženog i kupca, koji je tužilac rešio, nakon čega se kupac izvinjavao zbog incidenta koji je prouzrokovao, a tuženi nije dokazao da je zbog tog incidenta za njega nastupila šteta. Iz iskaza ... GG, utvrđeno je da je ona radila obračune zarada za sve zaposlene na mesečnom nivou, tako što se jedan deo isplate odnosio na iznose koji su navedeni u ugovorima, ali su postojali i određeni bonusi, čiju visinu je određivao tužilac, kao ..., a visina bonusa je bila za svaki mesec različita, pa je ona redovno slala izveštaje tuženom koji su u sebi sadržali i izveštaje o isplaćenim zaradama zaposlenih. Tuženi svojim posebnim aktom nije odredio iznos bonusa, niti propisao obaveze ... .

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, pa je, kao takvo poništeno, a tuženi obavezan da tužiocu naknadi štetu zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 2. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05...95/18), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenje. Na osnovu odredbe člana 180. stav 1. istog Zakona, poslodavac je dužan da, pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. stav 2. i 3. tog Zakona, zaposlenog, pisanim putem, upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, i da mu ostavi rok od najmanje 8 dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenju iz stava 1.ovog člana, poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze, koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje (stav 2.). Pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa propisane su odredbom člana 191. stav 1. Zakona o radu, tako što ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio. Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud će na zahtev zaposlenog, obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenom u radnom odnosu kod poslodavca, godine života zaposlenog i broj izdržavanih članova porodice, na osnovu odredbe člana 191. stav 5. Zakona o radu.

U konkretnom slučaju, tuženi je tužiocu otkazao ugovor o radu, pozivom na odredbu člana 179. stav 2. tačka 2. Zakona o radu, kojom je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenje. Međutim, u pogledu povreda radne obaveze koje su tužiocu stavljene na teret, izostala je, pre svega, konkretizacija u čemu se ogledaju te povrede jer ni upozorenje ni pobijano rešenje ne sadrže mesto, vreme i način izvršenja povreda radne obaveze zloupotrebom položaja ili prekoračenjem ovlašćenja, niti je tuženi, prilaganjem svog pojedinačnog akta, dokazao da je ponašanje tužioca bilo suprotno njegovim pravima i ovlašćenjima, kao ... . Svrha i cilj upozorenja zaposlenog da postoje razlozi za otkaz ugovora o radu je u tome da zaposlenom omogući da iznese odbranu i da se izjasni o radnjama za koje poslodavac smatra da predstavljaju razlog za otkaz ugovora o radu. Zakonitost upozorenja kao dela procedure otkaza ugovora zbog razloga vezanih za ponašanje zaposlenog i njegov rad, nužan je uslov za zakonit prestanak radnog odnosa, koji je u ovom slučaju izostao. Pošto postupak otkaza ugovora o radu od strane tuženog, kao poslodavca, nije sproveden u skladu sa zakonskim odredbama Zakona o radu, nižestepeni sudovi su osporeno rešenje pravilno poništili, kao nezakonito. Posledica nezakonitog prestanka radnog odnosa je i obaveza poslodavca da zaposlenom naknadi štetu na način propisan odredbom člana 191. stav 5. Zakona o radu.

Navodima revizije tuženog o tome da je tužilac bio dužan da o predmetnom incidentu obavesti nadležne institucije, a nije tako postupio, kao i da je davao naloge za isplatu uvećanih zarada u odnosu na važeći aneks, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke suda. Tuženi nije dokazao da je svojim posebnim aktom propisao prava i obaveze ... i da je tužilac zloupotrebio svoj položaj ili prekoračio ovlašćenja, pa su, s tim u vezi, navodi iz obrazloženja pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu paušalni, zbog čega tužilac nije ni bio u mogućnosti da iznese svoju odbranu. Pravna posledica nezakonitog prestanka radnog odnosa je, između ostalog, obaveza poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog, imajući u vidu da on nije zahtevao da se vrati na rad, na osnovu odredbe člana 191. stav 5. Zakona o radu. Zbog toga se navodima revizije tuženog neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić