Protiv preinačujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama razloga propisanih odredbom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) pa je našao da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog na mestu ... . Ugovor o radu je zaključila 15.01.2015. godine. Tužilja je po zanimanju kvalifikovani ... . Utvrđen je opis poslova iz delokruga za koje je tužilja zasnovala radni odnos i položila je test za proveru znanja. Po obavljenom osposobljavanju za bezbednost zdravlja na radu preuzela je da obavlja određene poslove i zadatke ali ne za poslove za koje je zaključila ugovor o radu već je raspoređena na poslove ručnog polaganja u krojačnici. Mašina na kojoj je tužilja radila funkcioniše tako što se rolne sa materijalom postavljaju pomoću viljuškara i dužnost tužilje je bila da uhvati vrh materijala sa jedne strane, dok druga zaposlena drži sa druge strane i tako ga zateže do određene granice, a posle toga operater pritiska na dugme i seče materijal do željene metraže. Dana 20.01.2015. godine oko 20,30 časova tužilja se povredila. U smeni tog dana nije bilo poslovođe i njoj se obratio glavni koordinator na automatskoj krojačnici BB koji je bio nadležan da daje naloge za poslove u pogonu u odsustvu neposrednog rukovodioca i zamolio je sa još jednom zaposlenom da ode u drugu proizvodnu halu kako bi pomogli trećoj zaposlenoj da postavi rolnu materijala na mašinu za namotavanje paspula. Rad te mašine podrazumeva prethodne manuelne radnje postavljanja materijala a nakon postavljanja zaposleni pritiskom na odgovarajući prekidač aktivira gumeni pogonski valjak koji se rotira i pomoću njega se materijal odmotava sa rolne na drugu cev, praveći tako drugu rolnu materijala zadate metraže. Tužilja nije bila obučena za rad na mašini za namotavanje paspula niti je navedenom prilikom dobila bilo kakve instrukcije. Prilikom prevlačenja rolne materijala na donji valjak na šine, tužilja je rolnu držala za desni kraj šakom tako što su joj prsti i veći deo dlana bili unutra kartonske cevi kroz koju, dok se provlači rolna prolazi metalna šipka. U jednom trenutku pod težinom tereta ruka tužilje se uklještila i izvrnula u prostoru između kartonske cevi i metalne šipke. Tužilja je osetila jak bol i istrgla ruku ispod tereta. Došlo je do njenog povređivanja što je okarakterisano kao laka telesna povreda. Prebačena je u bolnicu. Stavljen joj je cirkularni gips i konstatovan klinički jak bol u predelu ručnog zgloba. Dana 12.02.2015. godine tužilji je skinut gips ali je upućena na dijagnostičke postupke radi snimanja, stanja i funkcija mišića i nerava, a upućena je na magnetnu rezonancu uz preporuku vežbi i primenu leka. Nakon snimanja na magnetnoj rezonanci 25.03.2016. godine kod tužilje je konstatovana povreda ligamenata i tetive povređene regije odnosno kidanje centralne trougaone hrskavice desne šake, što je konstatovano i na kontrolnom pregledu 22.04.2016. godine. Sprovela je fizikalni tretman ali su i dalje konstatovani bolovi u predelu šake i ograničeni pokreti u desnom ručnom zglobu. Fizikalna terapija nije dala očekivane rezultate pa je tužilja 16.03.2017. godine primljena na Odeljenje za rekonstruktivne hirurgije i mikrohirurgije KC Srbije sa dijagnozom „pokidani ligamenti (meke veze), čunaste kosti ručnog zgloba“ desna ruka i hronična upala mekog tkiva desnog ručnog zgloba zbog čega je 21.03.2017. godine bila podvrgnuta operativnom zahvatu radi rekonstrukcije ligamenata i ručnog zgloba. Otpuštena je iz bolnice 27.03.2017. godine, kada je ponovo izvršena gipsana imobilizacija uz konstataciju nesposobnosti za rad. Nakon izvršene operacije provela je dve fizikalne terapije ali je veštačenjem konstatovano da kod iste postoji umanjenje opšte životne aktivnosti u delu od 15% a koje umanjenje životne aktivnosti se sastoji u ograničenju pokreta desnog ručnog zgloba kao i ograničena fleksija. Povreda je okarakterisana kao teška telesna povreda. Tužilja je rođena ...1994. godine, dešnjakinja je, a nakon operacije ostao je i ožiljak minimalnog stepena tako da kod iste postoji i estetska naruženost lakog stepena. Prilikom poverđivanja rehabilitacije i izvršene operacije tužilja je trpela određene fizičke bolove od jakog do srednjeg i nakon toga lakog intenziteta.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju prvostepeni sud je nakon veštačenja od strane veštaka iz oblasti zaštite na radu utvrdio da postoji propust na strani tuženog za povredu koja je nastala kod tužilje. Ovo iz razloga što tužilja nije bila obučena za obavljanje posla usled čega je došlo do njenog povređivanja. Pri tome nalazi da u vezi povređivanja postoji podeljena odgovornost tj. da postoji doprinos tužilje nastaloj šteti u delu od 20% jer ista s obzirom da nije bila obučena za rad usled koga je nastala povreda imala je pravo da odbije da radi taj posao. Odgovornost tuženog zasniva se na odredbi člana 164. Zakona o radu jer je tužilja postupala po nalogu iako nije bila osposobljena za taj posao niti je dobila bilo kakve instrukcije a što je tuženom kao poslodavcu bilo poznato. Tuženi nije dokazao da šteta potiče od nekog drugog uzroka koji se nalazio van stvari a čije se dejstvo nije moglo predvideti. Kako je tužilja pretrpela određene fizičke bolove, postoji estetska naruženost i trpi duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti to je prvostepeni sud našao da tužilji na ime naknade za pretrpljene fizičke bolove uz u obzir i njenog doprinosa treba dosuditi 94.000,00 dinara, za duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti 84.000,00 dinara a na ime duševnih bolova zbog estetske naruženosti 80.000,00 dinara a da u preostalom delu tužbeni zahtev treba odbiti kao neosnovan. Pri tome, nalazi da je tužilja na ime umanjenja opšte životne aktivnosti primila naknadu od osiguranja Wiener städtische a.d.o. Beograd dana 01.07.2016. godine u visini od 60.000,00 dinara za utvrđenih 5% invaliditeta pa kako je našao da tužilji pripada na ime umanjenja opšte životne aktivnosti 180.000,00 dinara za 60.000,00 dinara umanjio naknadu i istu opredelio na 120.000,00 dinara sa umanjenjem od 20% što čini iznos od 96.000,00 dinara. U preostalom delu je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan nalazeći da dosuđeni iznosi obezbeđuju dovoljnu satisfakciju tužilji za traženu naknadu nematerijalne štete.

Apelacioni sud, odlučujući o žalbi je našao da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje, ali da je nepravilan zaključak da na strani tužilje ima doprinosa nastanku štete jer tužilja nije samoinicijativno otišla iz pogona u drugi pogon radi namotavanja paspule za platno već je otišla po molbi glavnog koordinatora na automatskoj krojačnici BB koji u odsustvu poslovođe je bio nadređen tužilji. Dalje, drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pogrešno zaključio da se odgovornost tuženog zasniva na objektivnoj odgovornosti u smislu čl. 173. i 174. već da se u konkretnom slučaju radi o subjektivnoj odgovornosti tuženog odnosno odgovornosti po osnovu krivice u smislu odredbe člana 154. stav 1. ZOO. Ovo iz razloga što je tužilja pretrpela povredu na radnom mestu za koji uopšte nije bila osposobljena niti je dobila bilo kakve instrukcije što je tuženom kao poslodavcu bilo poznato i stoga je njegova odgovornost subjektivne prirode tj. odgovornost po osnovu krivice. Zaključuje da okolnost da je tužilji od strane Wiener städtische osiguranje a.d.o. Beograd uplaćen iznos od 60.000,00 dinara za utvrđenih 5% invaliditeta, nije od značaja jer je ta isplata izvršena kao naknada po osnovu kolektivnog osiguranja od posledica nesrećnog slučaja.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud zaključio da u konkretnoj situaciji nema doprinosa tužilje nastaloj šteti te da nema osnova za primenu odredbe člana 192. ZOO. Nije od značaja stav drugostepenog suda koju odgovornost tuženog zasniva na odgovornosti po osnovu člana 154. stav 1. ZOO za razliku od prvostepenog suda koji odgovornost tuženog zasniva na objektivnoj odgovornosti iz čl. 173. i 174. ZOO jer u ovom slučaju to za ostvarenje prava tužilje nije od posebnog značaja. Veštačenjem putem veštaka zaštite na radu utvrđeno je koji su propusti na strani tuženog, što su nižestepeni sudovi pravilno cenili, pa se navodi iz revizije u tom smislu ne mogu prihvatiti kao opravdani jer tužilja nije samoinicijativno otišla u pogon za namotavanje materijala već je to učinila po molbi koordinatora BB koji je u odsustvu poslovođe praktično bio nadređen tužilji. Osim toga tužilja nije bila obučena za obavljanje naznačenog posla pa se ni u kom slučaju ne može prihvatiti navod iz revizije da je do povređivanja tužilje došlo isključivo njenom krivicom.

Dalje, imajući u vidu kriterijume koji su važili za dosuđivanje iznosa štete u ovakvim slučajevima (uzimajući u obzir i novčani iznos koji je tužilja dobila od osiguranja) Vrhovni kasacioni sud nalazi da je visina naknade nematerijalne štete koja je tužilji dosuđena odmerena pravilnom primenom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, pa su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava neosnovani.

Imajući u vidu sve napred izneto, primenom odredbi člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić