Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3881/22 od 16.11.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena. Odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava, sa prelogom da Vrhovni kasacioni sud o reviziji odluči kao o posebnoj po članu 404. ZPP.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, ispunjeni su propisani uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), pošto u konkretnom slučaju postoji potreba ujednačavanja sudske prakse, pa je odluka u stavu prvom izreke doneta na osnovu stava 2. navedenog člana zakona.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija delimično osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, pošto je sud odlučio o imovinskopravnom zahtevu i nije izašao iz okvira sudske nadležnosti, kako se to revizijom neosnovano navodi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u spornom vremenskom periodu radila kao učiteljica i nastavnik razdredne nastave u odeljenju, u kome je nastavu pohađao učenik koji boluje od autizma. Učenik je nastavu pogađao po IOP2 programu (individualnom obrazovnom planu), koji je zahtevao od tužilje dodatni napor i angažovanje.

Sa polazištem na obračun razlike između isplaćene plate i plate sa uvećanjem od 10%, nižestepeni sudovi nalaze osnovanim tužbeni zahtev za isplatu utvrđene razlike, pošto je po članu 3. stav 1. tačka 1. podtačka 4. Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenima u javnim službama („Službeni glasnik RS“ br. 44/2001 ... 24/2012), propisano da se koeficijent iz člana 2. ove Uredbe uvećava za zaposlene u školi sa decom ometenom u razvoju i nastavnike u odeljenju za decu ometenu u razvoju pri redovnoj osnovnoj školi 10%. Pošto je tužilja kao odeljenski starešina imala učenika sa smetnjama u razvoju sa kojim je morala da radi po posebnom individualnom obrazovnom programu, sa posebnim pripremama, povećani radni angažman i dodatne obaveze daju osnova za obavezivanje tužene na isplatu spornih iznosa.

Izneto stanovište nižestepenih sudova za period do 01.03.2021. godine u skladu je sa pozitivnim materijalnim pravom i ustanovljenom sudskom praksom. Suprotno ukazivanju u reviziji sudovi su za polazište odluke pravilno prihvatili obračun izvršen na osnovu člana 6. Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“ br. 18/2016...157/20), kojim je propisano da se osnovna plata određuje množenjem osnovice za obračun sa koeficijentom, te da je tako dobijena plata uvek ista.

Međutim, sudovi previđaju da je članom 1. Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“ br. 19/21 od 05.03.2021. godine) član 3. stav 1. tačka 1. podtačka 4. izmenjen, na način da je propisano da pravo na uvećanje koeficijenta pripada samo zaposlenima – nastavnicima koji rade u školi za učenike sa smetnjama u razvoju, te dodatna podtačka 4.a koja propisuje da to pravo pripada i nastavnicima u redovnoj školi, ali za rad u odeljenju koje je formirano samo za učenike sa smetnjama u razvoju. Odredbom člana 2. te Uredbe propisano je da se ona primenjuje počev od obračuna i isplate plate za mart 2021. godine, pa je Vrhovni kasacioni sud primenom ovih odredbi delimično preinačio nižestepene presude i odbio tužbeni zahtev za mesec mart 2021. godine, te odluku u stavu drugom izreke doneo na osnovu članova 416. stav 1. i 414. stav 1. ZPP.

Odluka o troškovima postupka zasnovana je na odredbama članova 165. stavova 1. i 2, 153. stav 2, 154. i 163. stavova 1. – 4. ZPP.

Polazeći od uspeha tužilje u parnici, odluka o troškovima prvostepenog postupka delimično je preinačena, utoliko što su tužilji kao opravdani spram uspeha u parnici, priznati izdaci na ime sudskih taksi na tužbu i presudu od po 13.779,00 dinara, umesto iznosa od po 13.902,00 dinara, koliko su joj priznati nižestepenim presudama. U preostalom delu, opravdani troškovi tužilje pravilno su obračunati po osnovu i visini. Sledom neznatnog uspeha tužene u postupku po pravnim lekovima, odluka drugostepenog suda o troškovima žalbenog postuka ostaje neizmenjena, a zahtev tužene za naknadu troškova postupka po reviziji se se u stavu trećem izreke odbija kao neosnovan.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić