.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1113/2015
25.06.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužilje T.E. iz B., čiji je punomoćnik M.P., advokat iz B., protiv tužene A.B. iz B., čiji je punomoćnik P.J., advokat iz B., radi poništaja rešenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1178/14 od 10.02.2015. godine, u sednici održanoj 25.06.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1178/14 od 10.02.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Boru P1 41/12 od 05.10.2012. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1 41/12 od 10.02.2014. godine. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je poništeno kao nezakonito rešenje tužene br. 813 od 20.05.2008. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu br. 795 od 19.07.2005. godine i aneks ugovora o radu br. 119/1 od 24.01.2006. godine i obavezana tužena da tužilju vrati na rad. Stavom trećim izreke odbačena je tužba tužilje u delu tužbenog zahteva kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade štete zbog nezakonitog otkaza isplati iznose minimalne zarade za period od 26.07.2008. godine do dana vraćanja na rad, sve sa zakonskom zateznom kamatom na svaki mesečni iznos od poslednjeg dana u narednom mesecu za prethodni mesec do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke odbačen je kao nedozvoljen podnesak tužilje od 13.08.2014. godine. Stavom petim izreke obavezana je tužena da tužilji naknadi treoškove prvostepenog postupka u iznosu od 144.000,00 dinara. Stavom petim izreke obavezana je tužena da tužilji na ime naknade troškova postupka po žalbi isplati iznos od 84.250,00 dinara. Stavom šestim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stava trećeg i četvrtog izreke, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, u vezi čl. 13. i 23. stav 1. i 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/2014) i našao da revizija tužilje nije dozvoljena.
Prema članu 13. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 55/2014), kojom je izmenjena odredba člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Prelaznom odredbom člana 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama ZPP propisano je da postupak koji je započet po Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...), a nije okončan pre stupanja na snagu ovog zakona, sprovešće se po odredbama ovog zakona. Prema stavu 3. istog člana revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednosti spora pobijanog dela prelaze dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.
U konkretnom sporu, tužba radi poništaja odluke podneta je 10.09.2008. godine. U tužbi, kao ni do okončanja postupka pred prvostepenim sudom nije označena vrednost predmeta spora. Presudom Apelacionog suda u Beogradu od 01.02.2012. godine ukinuta je prvostepena presuda i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. Podneskom od 13.08.2014. godine tužilja je preinačila tužbu isticanjem zahteva za naknadu materijalne štete zbog neostvarene zarade za period od 26.07.2008. godine do vraćanja na rad, potražujući minimalne iznose zarade. Zahtev nije precizirala i nije opredelila obim i visinu naknade štete, već je samo paušalno tražila isplatu minimalne zarade. Pobijana drugostepena presuda doneta je 10.02.2015. godine.
Revizijom se pobija drugostepena presuda u delu kojim je odbačena tužba tužilje za isplatu minimalne zarade. Kako se ovaj zahtev odnosi na potraživanje u novcu, dozvoljenost revizije se ceni prema vrednosti predmeta spora. Međutim, vrednost predmeta spora nije označena, niti se ona može utvrditi na osnovu sudske takse, jer sudska taksa na tužbu i odluku nije određena, niti je naplaćena, pa je revizija tužilje nedozvoljena.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Ljubica Milutinović,s.r.
