Tužene su podnele odgovore na reviziju.

Revizija je dozvoljena po odredbi člana 441. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud je ocenio kao neosnovane bitne žalbene navode i naveo razloge koji potvrđuju pravilnost postupka bodovanja učinjenog u svrhu donošenja pobijanog rešenja od 30.09.2020. godine, pa nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 386. stav 3. ZPP na koju je revizijom ukazano.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je kod tužene škole zasnovao radni odnos na određeno vreme 15.10.2010. godine, te radni odnos na neodređeno vreme 07.02.2011. godine na radnom mestu ..., sa punim radnim vremenom. U to vreme BB je bio zaposlen kod tužene na neodređeno vreme počev od 01.02.2006. godine na radnom mestu ... . Tužiocu je rešenjem tužene od 18.04.2018. godine izmenjen ugovor o radu označavanjem da se njegovo radno mesto sada zove ... . Razlog za donošenje ovog rešenja je ukidanje radnog mesta na kome je tužilac bio zaposlen kao jedini izvršilac. Drugotužena je imala sistematizovano jedno radno mesto ..., njen zahtev za utvrđenja dva izvršioca na ovom radnom mestu nadležno ministarstvo je odbilo, ali je dalo saglasnost da se utvrdi veći broj izvršilaca na ovom radnom mestu za 50% radne norme za školske 2020/2021, odnosno 2022/2023 godinu. Na osnovu ove saglasnosti 50% radne norme za radno mesto ... postalo je tehnološki višak. Tužena je sprovela postupak za utvrđenje kom zaposlenom će delimično prestati radni odnos za 50% punog radnog vremena, u ovom postupku određeni su kriterijumi i nakon izvršenog bodovanja tužioca i BB, u kom nije uzeto u obzir rešenje Republičkog fonda za PIO zaposlenih broj 182/2-1 00 od 29.03.2002. godine, ranije zaposleni je dobio veći broj bodova. Pobijanim rešenjem od 30.09.2020. godine utvrđeno je da je ovde tužilac, zaposlen na radnom mestu ... na neodređeno vreme sa 100% radnim vremenom, stekao status zaposlenog za čijim radom delimično prestaje potreba za 50% od punog radnog vremena počev od 01.09.2020. godine. Tužilac je protiv navedenog rešenja izjavio žalbu školskom odboru drugotužene, koja je odbijena pobijanim rešenjem od 03.11.2020. godine. Rešenjem Republičkog fonda za PIO zaposlenih broj 182/2-1 00 od 29.03.2002. godine tužiocu je utvrđena preostala radna sposobnost sa punim radnim vremenom, u smislu raspoređivanja na odgovarajući posao bez pretežne upotrebe leve ruke i fizičkog naprezanja. Utvrđena invalidnost nije uzeta kao osnov bodovanja, pošto tužilac niti prilikom zasnivanja radnog odnosa, niti u postupku koji je prethodio bodovanju drugotuženoj nije dostavio ovo rešenje. Za slučaj da je uzeta u obzir, invalidnost bi bila bodovana sa tri boda i ne bi promenila rezultat na rang listi.

Sa polazištem na navedeno utvrđenje, nižestepeni sudovi su zaključili da su postupak bodovanja, odnosno postupak koji je prethodio donošenju pobijanih rešenja i sadržina rešenja zakoniti, pošto su ispunjeni svi kriterijumi propisani članom 34. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika. Propisani kriterijumi su pravilno bodovani, odluke sadrže jasne razloge, pri čemu osporena rešenja nisu doneta protivno prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili postavljeni tužbeni zahtev.

Prestanak potrebe za radom za 50% radne norme na radnom mestu ... rezultat je normativa koje je postavilo resorno ministarstvo, odnosno odsustva njegove saglasnosti za sistematizovanje dva izvršioca na ovom radnom mestu kod drugotužene, te usklađivanja opšteg akta drugotužene, kao korisnika javnih sredstava sa obavezujućim upravnim aktom. Drugotužena je formirala komisiju i sprovela postupak koji je izložio konkurenciji dva radnika zaposlena na ovom radnom mestu, te je na osnovu unapred propisanih kriterijuma izvršila bodovanje. Bodovanje je izvršeno na osnovu raspoložive dokumentacije. Tužilac nije doveo u sumnju utvrđenu činjenicu da prilikom bodovanja drugotužena nije imala na raspolaganju rešenje Republičkog fonda PIO od 29.03.2002. godine, pošto ga on nije priložio prilikom zasnivanja radnog odnosa, niti pre postupka bodovanja. Pošto tužilac nije zasnovao radni odnos po propisima o zaštiti invalida, niti se na ova prava pozivao pre donošenja osporenih odluka, suprotno navodima revizije, drugotužena nije povredila odredbe člana 24. Zakona o profesinalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS“ br. 36/2009 ... 14/22), kojima je regulisano zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Stoga, kada je prestanak potrebe za 50% radne norme utvrđen u postupku u kome su primenjeni poznati kriterijumi, bodovanje izvršeno na osnovu tih kriterijuma, a pobijane odluke donete od strane nadležnih organa u smislu odredbi članova 126. stav 4. tačka 18. i 168. stav 1. Zakonan o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br. 88/17 ... 6/20), ne postoje zakonski razlozi koji bi vodili poništaju osporenih rešenja.

Pravilno je odlučeno i o parničnim troškovima u smislu članova 153. stav 1. i 154. ZPP.

Navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za donošenje odluke ovog suda, te je na osnovu odredbi članova 165. stav 1. i 154. ZPP odbijen zahtev tuženih za naknadu troškova revizijskog postupka.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković