.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1114/2022
14.10.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Branka Stanića i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gavra Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Novosadska toplana“ iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Katarina Stanojević, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 102/22 od 24.01.2022. godine, u sednici veća od 14.10.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 102/22 od 24.01.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2156/20 od 01.11.2021. godine obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime manje isplaćene pripadajuće zarade za period od oktobra 2017. godine do maja 2020. godine pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom kako je navedeno u izreci, odbijen je deo tužbenog zahteva za septembar 2017. godine i deo zakonske zatezne kamate na dosuđene iznose i određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 102/22 od 24.01.2022. godine odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđena je navedena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nema uslova da se dozvoli odlučivanje o reviziji tužioca.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku predviđeno je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni
Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnospravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije, shodno stavu 2. iste odredbe, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pobijana drugostepena presuda kojom je pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev na ime manje isplaćene osnovne zarade za period od oktobra 2017. godine do maja 2020. godine, uz obrazloženje da je u spornom periodu tužiočeva zarada pravilno umanjivana primenom Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava (''Službeni glasnik RS'' br. 116/14), te Kolektivnih ugovora tuženog i Sporazuma o osnovici za obračun i isplatu zarada za zaposlene kod tuženog, nije protivna sudskoj praksi i izraženim pravnim shvatanjima revizijskog suda.
Imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana pobijana drugostepena presuda, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca jer je pobijana odluka u skladu sa odlukama Vrhovnog kasacionog suda donetim u istoj činjeničnopravnoj situaciji. Nema potrebe ni za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ni u interesu ravnopravnosti građana.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, u skladu sa odredbom člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Vrednost predmeta spora pobijanog dela u konkretnom slučaju iznosi 760.964,10 dinara. Imajući u vidu da je vrednost predmeta spora pobijanog dela ispod zahtevanog revizijskog cenzusa, revizija tužioca je nedozvoljena.
Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud odbacio je reviziju tužioca, kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća-sudija
dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
