U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani revizijski navodi tužilje kojima se ukazuje da je drugostepena odluka doneta uz pogrešnu ocenu izvedenih dokaza u spisima, odnosno da je takva odluka doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, a u vezi člana 8. Zakona o parničnom postupku. Naprotiv, pobijana odluka zasnovana je na činjeničnom stanju utvrđenom od strane prvostepenog suda koji je sprovodio dokazni postupak. Zbog navedenog bitna povreda na koju se ukazuje nije mogla biti učinjena u postupku pred drugostepenim sudom. Pored toga, ovakvim revizijskim navodima suštinski se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja na kome su zasnovane nižestepene odluke, a u kom pogledu pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavlja dozvoljen revizijski u smislu člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Nisu od uticaja revizijski navodi o tome da je drugostepena odluka nerazumljiva, nejasna i protivrečna, jer njima revident ukazuje da je takva odluka zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka i člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Takva bitna povreda ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog predviđen u članu 407. Zakona o parničnom postupku, zbog čega navodi revidenta u tom delu nisu od uticaja u revizijskom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa tuženim zaključila ugovor o radu od 26.08.2013. godine, za obavljanje poslova ... u ... sa 100% radnog vremena na određeno vreme, bez konkursa, do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu. Po raspisanom konkursu radi prijema u radni odnos na neodređeno vreme koji je obavljen u publikaciji Nacionalne službe za zapošljavanje od 06.11.2013. godine, tadašnji direktor tužene je dana 18.12.2013. godine doneo Odluku da je na poslove i radne zadatke ... u ... sa 100% radnog vremena na neodređeno vreme izabran kandidat AA, ovde tužilja. Nakon toga, shodno članu 1. i 5. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i člana 1. Uredbe o postupku pribavljanja saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, direktor škole je dana 28.01.2014. godine doneo Odluku o obustavljanju navedenog javnog konkursa za prijem u radni odnos, pa je svim kandidatima dostavio i obaveštenje o obustavljanju javnog konkursa. Potom je tužilja sa tuženim sukcesivno zaključivala ugovore o radu na određeno vreme za svaku školsku godinu uključujući i ugovor o radu od 28.08.2019. godine, po kom je tužilja kod tuženog obavljala poslove ... na određeno vreme sve do 31.08.2020. godine. Nakon toga je tuženi 11.08.2020. godine doneo rešenje o otkazu ugovora o radu na određeno vreme, a po kome je tužilji sa danom 31.08.2020. godine prestao radni odnos usled isteka roka na koji je radni odnos zasnovan. Tužilja je na navedeno rešenje izjavila prigovor, ali je isti odbijen kao neosnovan rešenjem Školskog odbora tuženog od 14.09.2020. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je ništavo rešenje o otkazu ugovora o radu i da se tužilja vrati na rad, imajući u vidu da je isteklo vreme na koje je ugovor o radu na određeno vreme bio zaključen. Nižestepeni sudovi nalaze da je osporeno rešenje deklarativnog karaktera, te da se u njemu samo konstatuje da je radni odnos prestao usled proteka vremena na koje je ugovor bio zaključen, te da je upravo to razlog prestanka radnog odnosa budući da je tužilja bila zaposlena na određeno vreme.

U pogledu primene Uredbe o postupku pribavljanja saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, nižestepeni sudovi obrazlažu da tužilja jeste izabrana na konkursu koji je raspisao bivši direktor tužene škole, ali da Odluka direktora od 18.12.2013. godine nije postala konačna i da rok od 8 dana za podnošenje prigovora na navedenu odluku nije protekao do stupanja na snagu pomenute Uredbe od 21.12.2013. godine. U tom slučaju bila je neophodna saglasnost nadležnog tela Vlade iz člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, a da škola do dana odlučivanja o tužbenom zahtevu nije dobila navedenu saglasnost. Drugostepeni sud dodaje da prijem u radni odnos ... BB jeste u skladu sa zakonom, budući da se nalazila na listi tehnoloških viškova Ministarstva prosvete, te da je u skladu sa članom 4. Uredbe nije bilo neophodno da se podnese molba za popunjavanje slobodnog, odnosno upražnjenog radnog mesta premeštajem, odnosno raspoređivanjem na drugo radno mesto unutar istog korisnika javnih sredstava, budući da je imenovana već bila zaposlena u osnovnoj školi u selu ... .

Iz navedenih razloga, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti rešenja o otkazu ugovora o radu i zahteva za vraćanje na rad, usključujući zahtev za utvrđenje da je tužena škola sa tužiljom zasnovala radni odnos na neodređeno vreme na poslovima ... počev od 31.12.2015. godine.

Tužilja u reviziji osporava izneto stanovište nižestepenih sudova. Smatra da se pobijana presuda zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava sa obrazloženjem da u pomenutoj Uredbi nema ni jedne odredbe koja izričito upućuje na sankciju da se konkursi koji su sprovedeni do dana stupanja na snagu pomenute Uredbe imaju obustaviti i da se samim tim poništavaju sve odluke koje su donete na osnovu takvih konkursa. Smatra da su donošenjem Odluke direktora škole od 18.12.2013. godine ispunjeni uslovi za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme, te da stoga nije zakonito rešenje o otkazu ugovora o radu.

Revizija tužilje nije osnovana. Pravilno su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje primenili materijalno prava na osnovu kog su odbili tužbeni zahtev, pa se ne mogu prihvatiti kao osnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

U konkretnom slučaju, pravilno su nižestepeni sudovi odlučujući o tužbenim zahtevima pošli od Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 108/13) i člana 1. Uredbe o postupku pribavljanja saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS“, br. 113/13).

Odredbom člana 5. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu propisano je da postupci koji su započeti radi popunjavanja radnih mesta kod korisnika javnih sredstava, a koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, mogu se nastaviti uz saglasnost tela Vlade iz člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljanje mišljenje ministarstva. Imajući u vidu da je pomenuti zakon stupio na snagu 07.12.2013. godine, dakle pre nego što je direktor tužene škole doneo Odluku od 18.12.2013. godine kojom je tužilja izabrana kao kandidat na konkursu, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da postupak popunjavanja radnog mesta koji je započeo tuženi, nije okončan do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Na navedeni zaključak ukazuje i odredba člana 9. stav 1. i 2. Uredbe o postupku pribavljanja saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS“, br. 113/13), koja izričito propisuje da se postupak smatra okončanim tek kada se donese rešenje o prijemu u radni odnos, odosno odluka o izboru između prijavljenih kandidata ili zaključivanjem ugovora o radu, što se u konkretnom slučaju nije ostvarilo do momenta stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Zato je u konkretnom slučaju za prijem u radni odnos bila neophodna saglasnost nadležnog ministarstva, odnosno organa iz člana 5. Uredbe, te kako takve saglasnosti nema, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tužilja nije mogla biti zakonito primljena u radni odnos na neodređeno vreme. Stoga, nisu osnovani revizijski navodi da je donošenjem Odluke direktora tužene škole od 18.12.2013. godine bili ispunjeni uslovi da se sa tužiljom zasnuje radni odnos na neodređeno vreme, jer iz citiranih zakonskih i podzakonskih odredbi, proizlazi da je bila neophodna saglasnost nadležnog tela Vlade RS.

Revizijski navodi kojima se ukazuje da je direktor tužene škole rešenjem od 28.01.2014. godine obustavio konkurs koji je bio u toku, te da je navedeno suprotno odredbama citiranog Zakona i Uredbe, bez uticaja su na pravilnost pobijane odluke. Tačni su revizijski navodi da se iz teksta same Uredbe i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu može zaključiti da se postupci koji nisu okončani do dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu prekidaju do dobijanja saglasnosti nadležnog tela Vlade, te da navedeni pravni akti ne govore o obustavi takvih postupaka. Međutim, nastavak tih postupaka uslovljen je dobijanjem saglasnosti nadležnog tela Vlade, pa bez obzira da li postupak nije nastavljen zato što direktor tužene škole nije tražio saglasnost u skladu sa odredbom člana 9. Uredbe (za šta ne postoji administrativna ili građanskopravna sankcija), ili je pak doneo rešenje o obustavi konkursa, ne postoje zakonom predviđene pretpostavke za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme, a posledica navedenog je da je tužiljin radnopravni status regulisan zaključenjem ugovora o radu na određeno vreme. Istekom perioda na koji je poslednji ugovor bio zaključen, tužilji je prestao radni odnos, pa je pravilan zaključak nižestepenih sudova da pobijano rešenje o otkazu, budući da je deklarativne prirode, ne utiče na radnopravni status tužilje koji je prestao u smislu odredbe člana 175. tačka 1. Zakona o radu.

Imajući u vidu da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni razlozi na koje sud pazi po službenoj dužnosti, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku doneo odluku kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić