Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23-drugi zakon) Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nema propusta u primeni odredaba ZPP. Revizijom se ukazuje na povrede postupka iz tačke 12. navedene zakonske odredbe, što ne može biti revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. tog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa tuženim zaključila ugovor o radu broj .. od 10.04.2012. godine, počev od 29.03.2012. godine do 28.09.2012. godine. Dana 03.09.2012. godine zaključen je Aneks broj 1 ugovora o radu za period od 29.03.2012. godine do 28.09.2012. godine, 24.10.2012. godine Aneks broj 2 počev od 26.10.2012. godine do 28.03.2013. godine, a potom Ugovor o radu broj .. od 16.01.2013. godine, počev od 16.01.2013. godine do 15.01.2014. godine. Tužilja i tuženi su 20.01.2014. godine zaključili Ugovor o radu broj .. počev od 16.01.2014. godine do 04.12.2014. godine, 08.12.2014. godine zaključen je Ugovor o radu broj .. počev od 05.12.2014. godine do 04.06.2015. godine, 18.05.2015. godine zaključen je Aneks broj 2 počev od 05.12.2014. godine do 04.12.2015. godine, 10.12.2015. godine Aneks broj 3 počev od 05.12.2015. godine do 03.06.2016. godine i 03.06.2016. godine zaključen je Ugovor o radu broj .. počev od 05.06.2016. godine do 04.12.2016. godine. Po ovim ugovorima, koji su svi zaključeni na određeno vreme, tužilja je obavljala sistematizovane poslove operatera na ..., referenta za ... poslove i ... i višeg referenta za ... poslove, a koji poslovi predstavljaju iste, odnosno istovrsne poslove. Prekid u radu trajao je 19 radnih dana u periodu od 28.09.2012. godine do 26.10.2012. godine. Rešenjem tuženog od 05.12.2016. godine, utvrđeno je da je tužilji prestao radni odnos zaključno sa 04.12.2016. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu od 05.12.2016. godine nezakonito, zbog čega je poništeno i utvrđeno je da je tužilja kod tuženog zasnovala radni odnos na neodređeno vreme na osnovu člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 32/13).

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 32/13), koji se ima primeniti u konkretnom slučaju, bilo je propisano u stavu 1. da se radni odnos zasniva na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koje traje određeno vreme i slično za vreme trajanje tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili sa prekidima ne može trajati duže od 12 meseci, pri čemu se u stavu 2. pod prekidom ne smatra prekid rada kraći od 30 radnih dana. Stavom 4. iste odredbe, propisano je da radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan.

U konkretnom slučaju, tužilja je sa tuženim zaključila više ugovora o radu na određeno vreme i aneksa ugovora o radu, za period od 12 meseci, u kome je obavljala iste, odnosno istovrsne sistematizovane poslove. Zaključivanjem više ugovora o radu na određeno vreme, tuženi je postupio protivno odredbama Zakona o radu kojima je regulisan rad na određeno vreme, čime je zloupotrebio pravo poslodavca. S obzirom na to da je tužilja radila duže od 12 meseci na istovrsnim poslovima, to su po isteku 12 meseci i 24 radna dana, nastali uslovi iz člana 37. stav 4. Zakona o radu za prerastanje radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme. Imajući u vidu navedeno, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je došlo do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme u smislu člana 37. stav 1. i 4. Zakona o radu. Zato su neosnovani revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Sledstveno tome, pravilna je i odluka kojim je poništeno kao nezakonito rešenje direktora od 05.12.2016. godine kojim je radni odnos tužilji prestao 04.12.2016. godine zbog isteka roka na koji je radni odnos zasnovan, s obzirom na to da se preobraženi radni odnos, sada kao radni odnos na neodređeno vreme, ne može zakonito otkazati zbog proteka vremena.

Neosnovano se revizijom ukazuje na to da je tužba podneta neblagovremeno. Naime, pravilno nižestepeni sudovi zaključuju da se rok od 90 dana za podnošenje tužbe ima računati od dana kada je tužilji radni odnos prestao, pa u konkretnom slučaju nije došlo do zastarelosti.

Neosnovano se revizijom tuženi poziva na zabranu zapošljavanja koja je predviđena Zakonom o budžetskom sistemu u članu 27e stav 34., budući da je tuženi korisnik javnih sredstava. Ovo stoga što je zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, kao jedna od mera fiskalne konsolidacije, ustanovljena članom 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 108/2013 od 16.12.2013. godine), koje izmene su stupile na snagu 07.12.2013. godine, pa se ne mogu primeniti na konkretan slučaj a s obzirom na datum ispunjenja uslova za preobražaj radnog odnosa, koji prethodi ovim izmenama.

Kako se ostalim navodima revizije osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 2. ZPP, to je primenom člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni sud odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković