U postupku donošenja pobijane presude nema povrede iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni povrede postupka na koje se ukazuje u reviziji, jer je drugostepeni sud, suprotno navodima revizije, ocenio sve bitne navode žalbe u smislu člana 382. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je osporenim rešenjem br. 163/ od 25.06.2010. godine tužiocu otkazao ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu, zbog prestanka potrebe za njegovim radom, s obzirom da na radnom mestu – portir, na kome je bio zaposlen, ima više izvršilaca nego što je predviđeno Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, te je zbog toga bilo potrebno primeniti kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih i to prvi kriterijum – ocena rezultata rada. U obrazloženju ovog rešenja navedeno je da je za tužioca u pogledu ocene rezultata rada, obrazloženo mišljenje dao njegov neposredni rukovodilac, na osnovu koga je Komisija za utvrđivanje viška zaposlenih predložila da se tužilac uvrsti u spisak lica za čijim radom je prestala potreba, te da nije bilo mesta za primenu drugih kriterijuma utvrđenih Odlukom upravnog odbora. Pre donošenja osporenog rešenja, tuženi je Odlukom upravnog odbora od 25.01.2010. godine pokrenuo postupak rešavanja viška zaposlenih, utvrđujući tehnološke, ekonomske i organizacione promene koje su nastale kod tuženog, odredio broj zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, utvrđujući i kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih, koje će primenjivati Komisija formirana tom odlukom. Komisija za utvrđivanje viška zaposlenih je uputila predlog Upravnom odboru tuženog da 34 zaposlenih, među kojima i tužilac, proglasi za višak zaposlenih, jer ih nije bilo moguće rasporediti na druge odgovarajuće poslove. Predlog Programa rešavanja viška zaposlenih je dostavljen sindikatu, kao i Nacionalnoj službi za zapošljavanje, da bi zatim tuženi doneo Program rešavanja viška zaposlenih 21.06.2010.godine, koji je pored ostalog sadržao i kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih (osnovni i dopunski), kao i kostataciju da je Komisija za utvrđivanje viška zaposlenih na osnovu dobijenog predloga, utvrđenog stanja i sopstvenog postupka rangiranja po navedenim kriterijumima, sačinila listu zaposlenih za čijim je radom prestala potreba.

Ocenjujući zakonitost osporenog rešenja, nižestepeni sudovi su ocenom izvedenih dokaza utvrdili da u konkretnom slučaju Komisija koja je na osnovu propisanih kriterijuma utvrđivala višak zaposlenih, nije tražila, a ni dobila usmeno ili pismeno mišljenje neposrednog ili drugog rukovodioca tužioca o njegovim rezultatima rada, zbog čega je, po zaključku nižestepenih sudova, osporeno rešenje nezakonito i kao takvo poništeno usvajanjem tužbenog zahteva.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, čija pravilnost se u postupku po reviziji ne može ispitivati, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo iz člana 179. tačka 9. u vezi člana 188. Zakona o radu, zaključujući da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos, dajući za svoju odluku razloge koje u svemu kao pravilne i potpune prihvata Vrhovni kasacioni sud.

Naime, odredbom člana 155. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05 i 61/05), propisano je da Program rešavanja viška zaposlenih, između ostalog sadrži i kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih. Osnovni kriterijum koji je primenjivala Komisija formirana Odlukom upravnog odbora, bila je ocena rezultata rada zaposlenih koju su davali njihovi neposredni rukovodioci. U odnosu na tužioca ovaj kriterijum nije primenjen, a ni bilo koji drugi, dopunski, jer nije traženo, a ni dobijeno mišljenje neposrednog rukovodioca tužioca D.B., niti kog drugog rukovodioca. Ovaj propust u postupku utvrđivanja prestanka potrebe za radom tužioca, osporeno rešenje čini nezakonitim, kako su to pravilno ocenili i nižestepeni sudovi, a navodima revizije osporava se ocena izvedenih dokaza, a time i utvrđeno činjenično stanje, iz kojih razloga se saglasno članu 398. stav 2. ZPP, revizija ne može izjaviti.

Kako se ostalim revizijskim navodima ponavljaju žalbeni razlozi koji su bili predmet pravilne i potpune ocene drugostepenog suda, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 405. stav 2. izostavio njihovo detaljno obrazlaganje.

Na osnovu člana 405. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Ljubica Milutinović, s.r.