U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca B.A. iz B., D.T., Opština Prokuplje, čiji je punomoćnik D.S., advokat iz P., protiv tuženog P. P. DOO iz P., čiji je punomoćnik T.M.M., advokat iz P., radi poništaja rešenja tuženog, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4246/14 od 11.02.2015. godine, u sednici održanoj 10.09.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4246/14 od 11.02.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P1 32/14 od 12.09.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi rešenje tuženog od 29.01.2014. godine, kojim mu je otkazan ugovor o radu od 24.02.2011. godine, te da se obaveže tuženi da ga vrati na rad, na poslove komunalnog radnika. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 88.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 4246/14 od 11.02.2015. godine, žalba tužioca je odbijena, kao neosnovana, a prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 399. Zakona o parničnom postupku («Sl.glasnik RS» br.72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog Zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Pravilno je pobijanom odlukom odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa tužiocu, uz osnovan zaključak sudova da su za donošenje odluke o prestanku radnog odnosa tužiocu, ispunjeni uslovi iz člana 179. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05, ...54/09). Odluka o smanjenju broja zaposlenih kod tuženog doneta je Odlukom tuženog o pokretanju postupka za utvrđivanje viška zaposlenih, na osnovu koga je donet i Pravilnik o izmenama pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 16.101.2014. godine, kojim je utvrđeno da se, između ostalog, broj izvršilaca na poslovima komunalnog radnika, koje je obavljao tužilac, smanjuje sa 18 na 14, tako da 4 zaposlena na ovim poslovima predstavljaju višak.

Pre donošenja pobijanog rešenja tuženi je, saglasno članu 153. stav 1. Zakona o radu, Odlukom o pokretanju postupka za utvrđivanje viška zaposlenih, utvrdio kriterijume na osnovu kojih će se odrediti ko od zaposlenih predstavlja višak, kojim su rezultati rada zaposlenih predviđeni kao osnovni kriterijum za određivanje viška zaposlenih, a utvrđeni su i dopunski kriterijumi, ukoliko svi zaposleni ostvaruju iste rezultate. Tužilac je određen kao višak zaposlenih primenom osnovnog kriterijuma, nakon što je utvrđeno da je od strane neposrednog rukovodioca ocenjivan (uglavnom) ocenom nezadovoljava ili delimično zadovoljava, a tuženi nije imao ni mogućnosti da mu obezbedi obavljanje drugih poslova koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, kao ni posao sa nižim stepenom stručne spreme ili za prekvalifikaciju. Isplaćena mu je otpremnina, čime je ispoštovana i odredba člana 158. stav 1.Zakona o radu.

Prilikom odlučivanja Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu navode revizije kojima se ukazuje da ničim nije dokazano da su kod tuženog nastupile ekonomske i organizacione promene, kao i navode kojima se osporava vrednovanje rada tužioca, pa nalazi da su bez uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari.

Naime, ekonomske, organizacione i tehnološke promene pravnog lica predstavljaju njegovu poslovnu politiku, zbog čega njihovo postojanje i ispunjenost ovih uslova za pokretanje i sprovođenje postupka određivanja viška zaposlenih, ne može biti predmet preispitivanja u sudskom postupku za zaštitu prava iz radnog odnosa u slučaju otkaza ugovora o radu primenom člana 179. stav 1. tačka 9 Zakona o radu. Pri tom, u postupku ocene zakonitosti ovakve odluke poslodavca, sud ceni da li je poslodavac sproveo zakonom propisani postupak, kao i da li je primenio i da li je pravilno primenio kriterijume za određivanje viška zaposlenih, ali nije ovlašćen da ceni i odluku poslodavca o ocenjivanju zaposlenih, koja je prethodila donošenju rešenja o otkazu (ako je ocena predviđena kao kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih).

Navodima u reviziji kojima se osporava ocena izvedenih dokaza zapravo se osporava utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno (član 407. stav 2. ZPP), pa ih Vrhovni kasacioni sud nije ni cenio.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1 ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.