U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici tužilje M.Đ. iz Č., čiji je punomoćnik I.Ć., advokat iz Č., protiv tuženog Preduzeća za unutrašnju i spoljnu trgovinu D. DOO iz B., čiji je punomoćnik M.P., advokat iz B., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2145/13 od 28.05.2014. godine, u sednici održanoj 25.11.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2145/13 od 28.05.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku P1 327/12 od 07.03.2013. godine poništeno je kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji broj 129/09 od 16.11.2009. godine, naloženo tuženom da tužilju vrati u stalni radni odnos na poslove i radne zadatke prodavca i da joj prizna sva prava iz radnog odnosa, kao i da joj naknadi troškova parničnog postupka od 162.000,00 dinara.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž1 2145/13 od 28.05.2014. godine ukinuo prvostepenu presudu, odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje i odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz stava 1. ovog člana, na koju upućuju revizijski navodi, s obzirom da drugostepena presuda sadrži ocenu svih žalbenih navoda od odlučnog značaja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na poslovima prodavca, koje je obavljala u maloprodajnom objektu u Č.. Zbog loših finansijskih rezultata, tuženi je odlučio da zatvori ovaj objekat, zbog čega je i prestala potreba za radom svih zaposlenih u njemu. Petoro lica, uključujući i tužilju, obavljalo je rad u ovom objektu, dok je ukupno 132 lica obavljalo rad kod tuženog u svim njegovim maloprodajnim objektima. Zakonski zastupnik tuženog je na sastanku održanom 13.11.2009. godine svim zaposlenim ponudio da se u roku od nekoliko dana odluče za jednu od tri opcije u cilju rešavanja svog radno-pravnog statusa i to: da poslove prodavca nastave da obavljaju u objektima tuženog u B., N.S. ili N., da ih on preporuči poslovnim partnerima u Č., ali bez garancije da će biti u mogućnosti da ih zaposli, ili da se opredele da budu tehnološki višak uz isplatu otpremnine. Tužilja, kao i još dve radnice, opredelile su se da budu tehnološki višak, dok su se preostale dve prodavačice izjasnile da žele da nastave da obavljaju rad kod tuženog, u ponuđenim maloprodajnim objektima izvan Č.. Maloprodajni objekat u Č. je zatvoren 30.11.2009. godine. Tuženi nije bio u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih, jer je od ukupnog broja od 132 zaposlena troje predstavljalo višak zaposlenih. Osporenim rešenjem od 16.11.2009. godine tuženi je tužilji otkazao ugovor o radu na osnovu člana 179. tačka 9. Zakona o radu i člana 94. tačka 9. Pravilnika o radu i to sa 30.11.2009. godine, jer je za njenim radom prestala potreba usled organizacionih i ekonomskih promena. Navedeno rešenje tužilja nije lično primila, već preko J.Č., koju je ovlastila da ga u njeno ime preuzme od poslovođe. Tuženi je tužilji isplatio otpremninu 02.12.2009. godine.

Na utvrđeno činjenično stanje, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo.

Naime, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla u smislu člana 179. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, 61/05, 54/09), čija je odredba identična odredbi člana 94. tačka 9. Pravilnika o radu tuženog, koji je bio na snazi u vreme donošenja osporenog rešenja tuženog.

U konkretnom slučaju, utvrđeno je da su loši finansijski rezultati ostvarivani u navedenom maloprodajnom objektu tuženog u Č. prouzrokovali organizacionu promenu, odnosno gašenje tog objekta, zbog čega je prestala potreba za radom svih zaposlenih u tom objektu. Kako tužilja nije prihvatila ponudu tuženog da nastavi da obavlja rad kod njega u maloprodajnim objektima u B., N.S. ili N., već da se izjasnila da želi da bude tehnološki višak i da joj tuženi isplati otpremninu, pravilan je zaključak apelacionog suda da je zakonito rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa tužilji.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je zbog gašenja navedenog objekta tuženog prestala potreba za radom svih zaposlenih u njemu, te da nadležni organ tuženog nije bio u obavezi da primeni kriterijume utvrđene zakonom i kolektivnim ugovorom za određivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba. Navedena organizaciona promena tuženog nije rezultirala prestankom radnog odnosa svih pet prodavačica, već samo tri, među kojima i tužilje i to isključivo zbog toga što su preostale dve prodavačice prihvatile ponudu tuženog i nastavile da obavljaju rad kod njega, ali u ponuđenim objektima izvan Č.. Ista ponuda je učinjena i tužilji i ostalim dvema prodavačicama ali da je one nisu prihvatile, već su se izjasnile da žele da budu tehnološki višak, pa su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.