Iz spisa proizlazi da je po tužbi tužilje, radi isplate uvećane plate, u postupku pred prvostepenom sudom, nakon izjašnjenja Državnog pravobranilaštva Odeljenja u Užicu da nije zakonski zastupnik tužene škole i da zastupa samo one ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, tuženu školu je po ovlašćenju (punomoćju) direktora tužene škole BB br. ... od 18.03.2019. godine, zastupao Opštinski pravobranilac i zamenik Opštinskog pravobranioca u Požegi, kome je i dostavljena prvostepena presuda.

U postupku po žalbi koju je izjavio direktor tužene škole, u skladu sa dopisom Apelacionog suda od 17.03.2021. godine, Državno pravobranilaštvo- Odeljenje u Užicu, dostavilo je sudu akt kojim ponovo ukazuju da to pravobranilaštvo nije zastupnik tužene po zakonu, jer Republika Srbija nije osnivač tužene ustanove, te da se ne može izjašnjavati u pogledu saglasnosti sa preduzetim radnjama lica koja su zastupala tuženu u navedenom predmetu, obzirom da je za to nadležno pravobranilaštvo lokalne samouprave i u tom pravcu dostavljeni su dokazi.

Drugostepeni sud je ocenjujući dozvoljenost izjavljene žalbe, našao da je žalba koju je podneo za tuženu BB, izjavljena od strane neovlašćenog lica, obzirom da je tužena škola, čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta Repblike Srbije, javna ustanova koju po zakonu zastupa Državno pravobranilaštvo u smislu člana 11. Zakona o pravobranilaštvu, zbog čega je istu odbacio kao nedozvoljenu, primenom člana 389. stav 1. ZPP.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se navodima revizije ukazuje da je u postupku pred drugostepenim sudom, učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1, u vezi sa članovima 389. stav 1. i 378. stav 3. ZPP.

Odredbom člana 11. stava 2. Zakona o pravobranilaštvu („Službeni glasnik RS“ br.55/2014), regulisana je nadležnost Državnog pravobranilaštva u pogledu zastupanja na osnovu zakona pred sudovima, arbitražama, organima uprave i drugim nadležnim organima, pod određenim uslovima koji moraju biti kumulativno ispunjeni. Naime, Državno pravobranilaštvo zastupa na osnovu zakona, javne ustanove čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije, u pravnim postupcima u kojima učestvuje kao stranka ili umešač o čijim imovinskim pravima i obavezama se odlučuje u tom postupku, što je drugostepeni sud imao u vidu ceneći dozvoljenost izjavljene žalbe. Međutim, drugostepeni sud je propustio da ceni da li je osnivač tužene ustanove Republika Srbija, što je jedan od relevantnih kumulativnih uslova koje zahteva navedena materijalnopravna norma, a na koju okolnost je ukazivano u prvostepenom i drugostepenom postupku i u tom pravcu su dostavljeni dokazi.

Ukoliko je osnivač tužene ustanove lokalna samouprava, drugostepeni sud je propustio da ceni dozvoljenost revizije sa stanovišta pravilne primene odredaba člana 52. Zakona o pravobranilaštvu, kojom je regulisana nadležnost pravobranilaštva autonomne pokrajine i pravobranilaštva jedinice lokalne samouprave. Osim toga, drugostepeni sud nije imao u vidu i odredabe člana 126. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br.88/2017...129/2021) kojom je propisana nadležnost i odgovornost direktora ustanove, između ostalog i obavljanje poslova u skladu sa zakonom i statutom ustanove (stav 4.) i s tim vezi, na koji način je predviđeno zastupanje i predstavljanje tužene osnovnim opštim aktom ustanove (statutom osnovne škole).

Iz navedenih razloga, drugostepeno rešenje je moralo biti ukinuto i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o izjavljenoj žalbi.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će, imajući izloženo u vidu, ponovo ceniti dozvoljenost izjavljene žalbe, uz pravilnu primenu odredaba parničnog postupka i materijalnog prava, i doneti zakonitu i pravilnu odluku.

Na osnovu iznetog, primenom člana 415. stav 1. u vezi člana 420. stav 3. i 6. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić