Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1369/2018 od 31.01.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zaječaru P1 1693/2017 od 09.02.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. i člana 441. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je po aneksima ugovora o radu od 16.07.2012. godine i 27.11.2012. godine obavljao poslove koordinatora smene, sa opisom poslova definisanim Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova tužene. Rešenjem tužene od 04.03.2014. godine otkazan je tužiočev ugovor o radu zbog učinjene povrede radne obaveze iz člana 16. stav 1. alineje 2. i 5. aneksa ugovora o radu od 16.07.2012. godine. Tužilac je povredu radne obaveze zbog koje mu je označenim rešenjem otkazan ugovor o radu, učinio 23.12.2013. godine tako što prilikom obračuna i kontrole blagajne i blagajničke dokumentacije na kraju smene, odnosno radnog dana nije uočio da je zaposleni BB postupio suprotno procedurama banke jer je dokument „isplate sa blagajne“, štampao pre kraja smene, a nakon toga izvršio još dve isplate u ukupnom iznosu od 3.150.000,00 dinara za koje nisu postojali nalozi. Pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tužena je sačinila upozorenje o razlozima za otkaz koji je uručila tužiocu i na koje se on pismeno izjasnio.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da tužilac nije učinio povredu radne obaveze predviđenu aneksom ugovora o radu kao razlog za otkaz. Po stanovištu tog suda, tužilac je u svemu postupao u skladu da uputstvom tužene o blagajničkom poslovanju od 19.04.2013. godine, po kojem nije imao obavezu da vodi računa o vremenu štampanja stanja blagajne i ostalih blagajničkih dokumenata, a takvu obavezu ima tek po smernicama od 30.12.2013. godine i 17.04.2014. godine, niti je mogao uočiti nepravilnosti u radu drugog zaposlenog - blagajnika jer mu je na kontrolu ispostavljen dokument „isplate sa blagajne“ u kojem nisu evidentirane sporne transakcije, a stanje blagajne je utvrdio prebrojavanjem gotovog novca. Iz tih razloga prvostepeni sud je poništio rešenje o otkazu ugovora o radu i obavezao tuženu da vrati tužioca na rad i naknadi mu štetu u visini neisplaćenih zarada.

Ovakvu presudu prvostepeni sud je doneo u ponovljenom postupku, nakon rešenja drugostepenog suda o ukidanju prethodne prvostepene presude kojom je bio usvojen tužbeni zahtev, a svoju odluku o tužbenom zahtevu doslovno je obrazložio na isti način kao u prethodnoj presudi.

Drugostepeni sud je odbio žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu, prihvatajući u svemu razloge koje je u obrazloženju svoje presude naveo nižestepeni sud.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužene ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava koja je imala za posledicu nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Odredbom člana 179. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/05 ... 32/13) koja se primenjivala u vreme kada je doneto rešenje o otkazu ugovora o radu, bilo je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na ponašanje zaposlenog, i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze predviđene opštim aktom ili ugovorom o radu. Odredbom člana 8. aneksa ugovora o radu od 16.07.2012. godine izmenjen je član 16. ugovora o radu od 01.09.2011. godine koji je tužilac zaključio kada je zasnovao radni odnos, tako što je predviđeno da zaposlenom može prestati radni odnos otkazom ugovora o radu ako učini povrede radne obaveze, između ostalog ako neblgovremeno, nesavesno i/ili nemarno izvršava poslove suprotno zakonu, propisima i/ili aktima banke, odnosno ako postupanje zaposlenog nije u skladu sa pravilima ponašanja i profesionalne etike banke, procedurama, pravilima, uputstvima, instrukcijama, odlukama nadležnog organa ili drugog akta banke.

Uputstvom tužene o blagajničkom poslovanju od 19.04.2013. godine propisan je postupak obračuna i kontrole blagajne (tačka 5. tačka 8. tačka 1). Prema tom Uputstvu, obračun i saldiranje blagajne vrši se na kraju radnog dana, odnosno smene, tako što blagajnik pre zatvaranja smene vrši kontrolu stanja gotovine, hartija od vrednosti i ispostavljenih naloga u toku rada. Obaveza je blagajnika i da štampa određene izveštaje, kao i da ispostavljene gotovinske naloge (aktivne i stornirane) priloži uz izveštaj analitika blagajne po redosledu nastanka transakcije, a naloge bezgotovinskih i nefinansijskih transakcija priloži uz dnevnik blagajne. Kontrola stanja gotovine vrši se od strane rukovodioca organizacionog dela, koordinatora ili zaposlenog na koga je preneto ovlašćenje fizičkim prebrojavanjem gotovog novca i hartije od vrednosti, sravnjenjem novca sa stanjem blagajne i sravnjenjem naloga sa izveštajima. Označenim Uputstvom nije izričito predviđeno kada se vrši štampanje blagajničkih dokumenata, ali bi iz smisla pojma „kontrola blagajne“ sledilo da se to čini na kraju smene, odnosno radnog dana kada se ta kontrola i vrši.

Iz izloženog, po nalaženju revizijskog suda, sledi da je tužilac bio dužan da kontroliše i izveštaje koje je blagajnik dužan da štampa. Jedan od tih izveštaja je i analitika blagajne koju je blagajnik štampao u 23.12.2013. godine u 15,51 časova i tako iskazao finansijske gotovinske transakcije za taj dan u ukupnom iznosu od 1.644.501,00 dinara. Uz ovaj izveštaj morali su biti priloženi i svi ispostavljeni gotovinski nalozi. Kontrolom ovog izveštaja tužilac je mogao znati iznos koji je tog dana isplaćen sa blagajne. Drugi izveštaji - stanje blagajne štampan je istog dana u 17,12 časova, i u tom izveštaju su isplate iskazane iznosom od 4.794.501,00 dinar. Faktički, stanje gotovog novca u blagajni se podudaralo sa podacima prikazanim u izveštaju o stanju blagajne, ali je postojala razlika između isplata prikazanih u izveštaju „analitika blagajne“ i izveštaju „stanje blagajne“ za ukupno 3.500.000,00 dinara, upravo za iznos koji je blagajnik isplatio sa računa dva klijenta bez njihovih naloga za isplatu.

Presude nižestepenih sudova u ovom sporu akcenat stavljaju na to da do 30.12.2013. godine nije postojala obaveza tužioca da kontroliše datume štampanja blagajničkih izveštaja. Na taj način se, po shvatanju revizijskog suda, radna obaveza tužioca da vrši kontrolu blagajne posmatra formalno, a ne suštinski. Za povredu radne obaveze tužioca u ovom slučaju nije toliko od značaja vreme štampanja blagajničkih izveštaja, mada ni ta činjenica nije zanemarljiva, već činjenica da su u tim izveštajima koje je tužilac bio dužan da kontroliše iskazani različiti iznosi isplata koje je blagajnik vršio sa računa klijenata, a nije ih prikazao niti dokumentovao nalozima.

U tom smislu su i navodi žalbe tužene koje drugostepeni sud nije u potpunosti ocenio sa stanovišta značaja obavljanja kontrole blagajne na kraju smene, odnosno radnog dana. Zbog toga je pobijana drugostepena presuda morala biti ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti ove nedostatke tako što će, imajući u vidu žalbene navode o pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, utvrditi da li je tužilac izvršio kontrolu svih izveštaja koje je blagajnik štampao i da li je na osnovu toga, prilikom kontrole blagajne na kraju radnog dana, mogao uočiti neslaganje u isplatama koje je na štetu tužene banke. Po razjašnjenju ovih činjenica, drugostepeni sud će oceniti pravilnost zaključka nižestepenog suda sa stanovišta primene materijalnog prava merodavnog za odluku o pravnoj valjanosti rešenja o otkazu ugovora o radu zbog povrede radne obaveze tužioca - nesavesnog i nemarnog obavljanja kontrole blagajne i blagajničke dokumentacije.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić