Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Jelene Ivanović i Branke Dražić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Igor Janjić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, Vojna bolnica ''Niš'', čiji je zastupnik Vojno pravobranilaštvo iz Beorada, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu Gž1 885/2020 od 04.12.2020. godine, na sednici održanoj 20.07.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu Gž1 885/2020 od 04.12.2020. godine, u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužene, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu Gž1 885/2020 od 04.12.2020. godine, u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužene.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Nišu, presudom P1 2226/18 od 09.12.2019. godine, ispravljenom rešenjem tog suda P1 2226/18 od 31.01.2020. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužioca, tako što je obavezao tuženu da isplati tužiocu na ime naknade štete zbog neiskorišćenog plaćenog odsustva za oporavak i to: za 2016. godinu, iznos od 26.209,53 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 20.01.2017. godine do isplate i za 2017. godinu, iznos od 30.222,10 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 20.01.2018. godine do isplate, sve u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav prvi izreke). Obavezao je tuženu da u ime i za račun tužioca za period od 01.01.2015. godine do 31.12.2017. godine, obračuna i uplati doprinose za obavezno osiguranje Fondu PIO za staž osiguranja sa uvećanim trajanjem, sa stopom osiguranja 12/14 meseci godišnje, po stopi i osnovici na dan uplate, sve u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav drugi izreke). Odbio je kao neosnovan prigovor tužene o stvarnoj nenadležnosti Osnovnog suda u Nišu za postupanje po tužbenom zahtevu tužioca (stav treći izreke). Obavezao je tuženu da isplati tužiocu na ime troškova parničnog postupka iznos od 52.314,00 dinara, od čega na iznos od 44.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, sve u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav četvrti izreke).

Apelacioni sud u Nišu, presudom Gž1 885/2020 od 04.12.2020. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio rešenje sadržano u stavu trećem izreke presude Osnovnog suda u Nišu P1 2226/18 od 09.12.2019. godine, ispravljene rešenjem istog suda P1 2226/18 od 31.01.2020. godine (stav prvi izreke). Ukinuo je prvostepenu presudu u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke i u tom delu predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje (stav drugi izreke).

Protiv rešenja drugostepenog suda u odnosu na odluku sadržanu u stavu prvom izreke, kojim je odbijena žalba tužene, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, kao posebnu, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. i 420. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), ocenio da revizija tužene nije izuzetno dozvoljena.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP je propisano, da, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Kako je posebna revizija izjavljena zbog bitne povrede ovog parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, a u vezi člana 16. ZPP, to se ista ne može izuzetno dozvoliti, s obzirom na to da bitna povreda odredaba parničnog postupka nije propisana kao razlog za izjavljivanje posebne revizije odredbom člana 404. ZPP, već pogrešna primena materijalnog prava, zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i novog tumačenja prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5, a u vezi člana 413. i 420. ZPP i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP je propisano da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan.

Prema tome, kako se revizijom tužene pobija odluka – rešenje o odbijanju prigovora nenadležnosti, to se u konkretnoj situaciji ne radi o rešenju kojim se postupak pravnosnažno okončava, zbog čega revizija tužene nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 420. stav 1. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. i 413., a u vezi člana 420. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić