Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Popović i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Stamenić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1725/18 od 06.09.2018. godine, u sednici veća održanoj 04.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1725/18 od 06.09.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2110/11 od 14.02.2018. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu, na ime neisplaćenog dela naknade zarade po osnovu noćnog rada, prekovremenog rada i rada u dane državnih i verskih praznika isplati pojedinačne mesečne iznose, sa pripadajućom kamatom, bliže navedeno ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tužena obaveže na isplatu naknade razlike zarade po osnovu noćnog rada za februar 2011. godine još iznos od 0,61 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos od 26.03.2011. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da za tužioca uplati nadležnom fondu doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje u pojedinačnim mesečnim iznosima bliže navedenim tim stavom izreke. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 167.333,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1725/18 od 06.09.2018. godine, odbijena je žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena u stavovima prvom, trećem i četvrtom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 395. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Rešenjem R4 3/20 od 31.01.2020. godine, Apelacioni sud u Beogradu nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužene, primenom člana 395. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Apelacioni sud u Beogradu pravilno našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji u skladu sa članom 395. ZPP, pa je ocenjujući dozvoljenost revizije, primenom člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 72/11), a u vezi člana člana 23. stav 3. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 55/14), našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 23. stav 3. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 55/14), koja reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do 31.05.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu ovog Zakona, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate manje isplaćene zarade podneta je 29.04.2011. godine i preinačena 28.09.2018. godine, a pravnosnažna presuda doneta je 06.09.2018. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 125.656,04 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe (1 evro=118,4179 dinara), predstavlja dinarsku protivvrednost 1.061,12 evra.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, odredbom člana 439. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

Imajući u vidu da se tražena pravna zaštita ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi graničnu vredost za dozvoljenost revizije, odnosno pobijana vrednost spora je ispod dinarske protivvrednosti 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić