U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u parnici po tužbi tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Mladen Nikić, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br. 808/15 od 15.01.2016.godine, u sednici veća održanoj dana 20.10.2016.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje AA iz ... izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br. 808/15 od 15.01.2016.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 601/13 od 16.03.2015.godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu tužilji broj Dp. 191-2/13 od 09.09.2013.godine, te da se naloži tuženom da tužilju vrati na radno mesto na kojem je bila raspoređena Ugovorom o radu broj 2638 od 20.04.2010.godine i Aneksima ugovora o radu broj 2461 od 19.04.2010.godine, broj 6366 od 06.12.2010.godine, broj 1797 od 10.01.2011.godine, broj 6852 od 08.11.2011.godine i broj 2567 od 30.03.2012.godine. Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškova postupka.

Pobijanom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br. 808/15 od 15.01.2016.godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena je prvostepena presuda Osnovnog suda u Valjevu.

Blagovremenom i dozvoljenom revizijom izjavljenom preko punomoćnika iz reda advokata tužilja pobija drugostepenu presudu, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) i odlučio da revizija tužilje nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se poziva revident ne može biti biti revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP. Neosnovan je revizijski navod tužilje o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema utvrđenim činjenicama tužilja je po Ugovoru o radu broj 2638 zaključenim sa tuženim 20.04.2010.godine sa daljim aneksima zaključeno sa 30.03.2012.godine zasnovala radni odnos na radnom mestu prodavca, sektor prodaje, služba maloprodaje na neodređeno vreme. Aneksom ugovora o radu koji je stupio na snagu 18.11.2011.godine regulisan je opis poslova, dužnosti i odgovornosti tužilje, te je ista bila u obavezi između ostalog da izlaže robu po planogramima sektora marketinga, da za svaki izloženi artikal vidljivo istakne utvrđene maloprodajne cene, da održava higijenu prodajnog objekta i prostora oko prodajnog objekta, kao i da vodi računa o rokovima trajanja izložene robe i da svu robu sa poslednjim danom roka trajanja povlači iz prodaje uredno obeležavanjem da roba nije za prodaju. Članom 8. Ugovora je regulisano u kojim slučajevima poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom, a između ostalog ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili ugovorom o radu. Tužilji je dostavljeno upozorenje o postojanju otkaznog razloga, a zbog povrede radnih obaveza iz člana 2. stav 1. tačka 9, 21. i 32. navedenog aneksa ugovora o radu, jer je 11.07.2013.godine tokom kontrole u kiosku u smeni kod tužilje utvrđeno da tužilja nije vidno istakla maloprodajne cene, nije održavala higijenu objekta i prostora oko objekta, nije vodila računa o rokovima trajanja izložene robe, jer su konstatovani artikli sa isteklim rokom trajanja zbog čega je tužilji osporenim rešenjem od 09.09.2013.godine otkazan ugovor o radu sa aneksima, jer nije ispunjavala svoje radne dužnosti i obaveze na radu, postupcima koji su utvrđeni kao povreda radne obaveze.

Kod ovako utvrđenih činjenica, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, odredbu člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, član 115. Kolektivnog ugovora tuženog kojim je predviđeno da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, odnosno ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu, kao i član 8. Ugovora o radu kada je odbio tužbeni zahtev za poništaj rešenja tuženog kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, dajući pri tome razloge koje prihvata i revizijski sud.

Povreda radne obaveze može se učiniti nečinjenjem, odnosno kada zaposleni propusti radnje koje je bio dužan da učini, što je ovde slučaj. Neosnovano se revizijom tužilje ukazuje da je otkaz ugovora o radu rezultat šikaniranja tužilje koje se najviše ogleda u primeni dvostrukih standarda koji važe za nju i koleginicu sa kojom deli smene, a koji su daleko strožiji kada je u pitanju tužilja. Subjektivni doživljaj tužilje da je otkaz ugovora o radu rezultat šikaniranja od strane neposredno nadređenog radnika nije dovoljan za uspeh u ovom sporu, već je potrebna subjektivna komponenta kod tuženog, koja bi se ogledala u zloj nameri da se u odnosu na tužilju iskonstruiše postojanje uslova za prestanak radnog odnosa, a u konkretnom slučaju utvrđeno je da je tužilja povredila radne obaveze iz ugovora o radu po osnovu kojih nastaje otkazni razlog zbog koga je tužilji i otkazan ugovor o radu.

Na osnovu izloženog, te kako ostalim revizijskim navodima tužilja osporava ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a time suštinski utvrđeno činjenično stanje što ne može biti revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. ZPP odbio reviziju tužilje kao neosnovanu i odlučio kao u izreci revizijske presude.

Predsednik veća-sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić