U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milena Stevanović - Ćeran, advokat iz ..., protiv tuženog „Philip Morris Services“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Dragan Karanović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2821/16 od 13.09.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 24.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2821/16 od 13.09.2019. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2821/16 od 13.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 938/15 od 06.04.2016. godine, kojom je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se poništi, kao nezakonito, rešenje tuženog od 16.03.2009. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i obavezan tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 351.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijeni su, kao neosnovani, zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04, 111/09, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 361. stav 1. ZPP, u vezi člana 382. istog zakona na koju se revizijom zapravo ukazuje. Drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio sve žalbene navode tužioca koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi. U preostalom delu revizija stavlja primedbe na ocenu dokaza iz člana 8. ZPP, zbog čega se revizija ne može izjaviti prema članu 398. stav 2. ZPP. Prema stanju u spisima posle stupanja na snagu Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11) rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž1 325/15 od 19.08.2015. godine ukinuto je rešenje o stvarnoj nenadležnosti, kakvim rešenjem se postupak ne okončava, pa se, suprotno navodima revizije, u smislu člana 506. tog zakona postupak koji je započet pre stupanja na snagu tog zakona sprovodi po odredbama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04, 111/09).

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 01.03.2008. godine na radnom mestu „...“ u Sektoru ..., sa mestom rada u ... i na terenu, a kao diplomirani ... sa ... stručne spreme.

Prema proceni radnog učinka tužioca za 2008. godinu, koju je sačinio tužiočev supervizor BB 08.12.2008. godine, tužilac u 2008. godini nije postigao nikakav napredak u fabrici u ..., u vezi implementacije „...“ modela za koji je bio zadužen i za koji je dobio instrukcije. U 11 dimenzija radnog učinka ocenjen je sa „ne ispunjava zahteve“, a ukupna ocena za učinak u 2008. godini je bila „zahteva poboljšanje“. Radi toga, mejlom supervizora od 18.12.2008. godine tužiocu je u elektronskoj formi poslata verzija Plana poboljšanja učinka, sa taksativno nabrojanim ciljevima i zadacima koje treba da realizuje, uz pojašnjenje da će se ocenjivanje nivoa učinka i izvršenih poslova vršiti na mesečnom nivou. Iz mesečnog pregleda učinka tužioca za 2009. godinu, a koji je tužiočev supervizor podneo generalnom direktoru za period od 09.12.2008. godine do 31.01.2009. godine, utvrđeno je da tužilac od 8 postavljenih ciljeva nije ispunio 6, kao i da u 8 dimenzija relevantnih za praćenje i dalje „ne zadovoljava“.

Direktor tuženog je 05.02.2009. godine doneo Inicijativu za pokretanje postupka za utvrđivanje rezultata rada i proveru znanja i sposobnosti tužioca, jer postoji osnovana sumnja da tužilac u dužem vremenskom periodu ne ostvaruje rezultate rada jer nema znanja i sposobnosti za obavljanje poslova. Istog dana doneto je rešenje o formiranju Komisije za ispitivanje i utvrđivanje sposobnosti tužioca i proveru njegovih rezulata rada u sastavu VV, predsednik komisije, GG i DD, kao članovi komisije, koji imaju isti stepen stručne spreme kao i tužilac, rade u istom sektoru preduzeća i takođe su na menadžerskim pozicijama. Navedena Komisija je 24.02.2009. godine sačinila Izveštaj o proceni rezultata rada tužioca i utvrđivanju znanja i sposobnosti u kome su taksativno utvrđeni radni zadaci tužioca, uz zaključak da tužilac, uprkos Planu poboljšanja, nije popravio učinak i da od 8 postavljenih ciljeva nije ispunio 6, a da ispunjenje jednog cilja nije moguće proveriti, jer je očekivano za februar 2009. godine. Konstatatovano je da tužilac ne završava svoj posao na vreme i u očekivanom roku, niti s tim u vezi supervizoru daje objašnjenje o razlozima. Tužilac je za 2008. godinu ocenjen najnižom mogućom ocenom. Komisija smatra da tužilac poseduje potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova, a da je neostvarivanje rezultata rada posledica njegovog nesavesnog i nemarnog pristupa i odnosa prema izvršavanju radnih obaveza i zadataka.

Tuženi je 03.03.2009. godine doneo upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu na koje se tužilac izjasnio podneskom od 11.03.2009. godine tvrdeći da nije imao dovoljno vremena za unapređenje iz Plana unapređenja radnog učinka i da članovi Komisije nisu bili obučeni za poslove koje tužilac obavlja ni za procenu.

Tužiocu je pobijanim rešenjem otkazan ugovor o radu zato što je u dužem vremenskom periodu tokom 2008. godine, a posebno u periodu od 18.12.2008. godine do 02.03.2009. godine neblagovremeno, nesavesno i neadekvatno obavljao poslove, čime je izvršio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu i člana 37. Pravilnika o radu tuženog, uz pojašnjenje da je u konkretnom slučaju Komisija procenjivala rezultate rada tužioca uvidom u svu dostavljenu dokumentaciju, te zaključila da tužilac ima potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova, ali da je neostvarivanje rezultata rada posledica nesavesnog i nemarnog odnosa prema izvršavanju radnih obaveza.

Rešenjem inspektora rada od 08.02.2010. godine odloženo je izvršenje pobijanog rešenja o otkazu do pravnosnažnog okončanja ovog spora i naloženo je tuženom da tužioca vrati na rad.

Tužilac je 01.08.2011. godine podneo zahtev za prestanak radnog odnosa, te je tuženi 18.08.2011. godine doneo rešenje o prestanku radnog odnosa tužioca počev od 29.08.2011. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi, primenom odredbi materijalnog prava iz odredbi Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, 61/05), Pravilnika o radu tuženog od 09.01.2008. godine i Ugovora o radu od 01.04.2008. godine, u vezi sa Konvencijom MOR broj 158. i Preporukom broj 166, ocenili neosnovanim zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Članom 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu propisano je da zaposlenom može da se otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu. Članom 37. stav 1. tačka 1. Pravilnika o radu tuženog od 09.01.2008. godine propisano je da poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu ako zaposleni neblagovremeno, nesavesno i neadekvatno obavlja poslove. Odredbom člana 10. ugovora o radu od 01.04.2008. godine ugovoreno je, između ostalog, da zaposlenom može prestati radni odnos otkazom od strane poslodavca u slučaju da zaposleni učini povredu radne obaveze utvrđene Pravilnikom o radu.

Ratifikovanom konvencijom MOR-a br. 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca sa Preporukom br. 166, propisano je da radniku neće prestati radni odnos zbog nezadovoljavajućeg vršenja posla, izuzev ako mu je poslodavac prethodno dao instrukcije i pismeno upozorenje, a ako radnik koji posle isteka odgovarajućeg roka previđenog za poboljšanje nastavi i dalje da obavlja dužnosti na nezadovoljavajući način, radni odnos mu može prestati.

Iz navedenog proizlazi da je, ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno ako nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, neophodno utvrditi da li rezultati rada izostaju zbog nedovoljnog rada zaposlenog i njegovog nezalaganja, odnosno zbog odsustva potrebnih znanja, sposobnosti ili neukosti zaposlenog. Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zbog neostvarivanja predviđenih rezultata rada zaposlenom da instrukcije i pismeno upozorenje o toj okolnosti sa ostavljanjem određenog roka za poboljšanje radnog učinka.

U konkretnom slučaju tuženi je pre otkaza ugovora o radu zbog neostvarivanja predviđenih rezultata rada tužiocu dao instrukcije i pismeno upozorenje o toj okolnosti, tako što je izrađen Plan poboljšanja tužiočevog radnog učinka, sa taksativno navedenim zadacima i ciljevima i tužiocu ostavljen primereni rok da zadate radne ciljeve i zadatke ostvari i popravi do tada nezadovoljavajuće rezultate rada, ali tužilac uprkos tome, prema mesečnom pregledu radnog učinka za period od 09.12.2008. godine do 31.01.2009. godine nije popravio svoj učinak, jer većinu postavljenih ciljeva nije postigao. Prema izveštaju Komisije tuženog od 24.02.2009. godine, formirane za ispitivanje i utvrđivanje sposobnosti tužioca i proveru njegovih rezulata rada, tužilac ima potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova svog radnog mesta, a uzrok neostvarivanja adekvatnih rezultata rada u 2008. godini je tužiočev nemaran i nesavestan odnos prema izvršavanju radnih obaveza i zadataka.

Po svojoj pravnoj prirodi naznačeno ponašanje tužioca predstavlja nesavesno, neblagovremeno i nemarno vršenje radnih obaveza, za koje ne postoje opravdavajuće okolnosti, jer tužilac poseduje potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova svog radnog mesta, pa je pravilan zaključak drugostepenog suda da je zakonito rešenje kojim je tužiocu primenom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu otkazan ugovor o radu odnosno da je pravna kvalifikacija otkaznog razloga sadržana u dispozitivu pobijanog rešenja pravilno navedena.

Pravilna je ocena drugostepenog suda da ugovor o radu, upozorenje o postojanju razloga za otkaz i rešenje kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu u formalno-pravnom smislu sadrže sve potrebne elemente propisane Zakonom o radu, kao i da je procedura koja je prethodila donošenju pobijanog rešenja u svemu pravilna i na zakonu zasnovana.

Pored toga, osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu je zakonito i iz razloga što je postojanje povrede radne obaveze tužioca ispitivano postupku pred komisijom tuženog u skladu sa važećim aktima. Postupak ispitivanja i utvrđivanja sposobnosti tužioca i provere njegovih rezulata rada sproveden je u skladu sa odredbama Opšteg kolektivnog ugovora koji je kod tuženog u primeni od 18.02.2009. godine. Iako je Komisija za proveru rada tužioca formirana rešenjem direktora tuženog od 05.02.2009. godine, dakle pre stupanja na snagu OKU, Komisija je u skladu sa članom 48. stav 3. OKU formirana od članova koji imaju isti stepen stručne spreme (VII) i isto zanimanje kao i tužilac, jer rade na poslovima menadžera u sektoru proizvodnje sa dugogogdišnjim iskustvom na supervizorskim pozicijama. Kod činjenice da je tužiocu otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu- nesavesan i nemaran odnos prema svojim obavezama i zadacima, a ne iz razloga što ne poseduje potrebna znanja i sposobnosti, to nije bilo mesta primeni člana 48. stav 4. OKU da se tužiocu pre otkazivanja ugovora o radu ponudi drugo odgovarajuće radno mesto.

Suprotno navodima revizije, pravilna je ocena drugostepenog suda da je pobijano rešenje doneto u okviru zakonom propisanog roka za njegovo donošenje. Momentom saznanja za indicije o mogućoj povredi radne obaveze, koje su osnov za davanje otkaza, tužiočev supervizor BB je 08.12.2008. godine sačinio izveštaj da tužilac u 2008. godini nije postigao očekivane rezultate i nakon što je istekao primereni rok ostavljen tužiocu da u skladu sa Planom poboljšanja učinka realizuje ciljeve i zadatke, poslao direktoru tuženog mesečni pregled učinka tužioca za period od 09.12.2008. godine do 31.01.2009. godine. Utvrđivanje relevantnih činjenica i postojanje povrede radne obaveze učinjeno je u postupku pred Komisijom tuženog formiranom po inicijativi i rešenju direktora tuženog od 05.02.2009. godine, a Komisija je 24.02.2009. godine sačinila izveštaj o proceni rezultata rada tužioca i utvrđivanju njegovog znanja i sposobnosti. Stoga se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, od dana sačinjavanja izveštaja Komisije tuženog računa subjektivni rok za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu, koji do dana 16.03.2009. godine, kada je doneto pobijano rešenje, nije istekao. Pored toga, tužilac je povredu radne obaveze činio u produženom trajanju u periodu od 18.12.2008. godine do 02.03.2009. godine pa kako se objektivni rok zastarelosti računa od poslednje izvršene radnje koja predstavlja povredu, rešenje o otkazu ugovora o radu je doneto i u okviru zakonom propisanog objektivnog roka za njegovo donošenje.

Na osnovu iznetog, primenom člana 405. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tuženom ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija,

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić