.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1128/2014
30.07.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca Ž.M. iz B., čiji je punomoćnik D.B., advokat iz Š., protiv tuženog A.k. DOO iz B., čiji je punomoćnik B.I., advokat iz B., radi poništaja rešenja i isplate naknade zarade, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1343/14 od 14.07.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 30.07.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog A.k. DOO iz B. izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1343/14 od 14.07.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici, Sudska jedinica u Ljuboviji P1 6/2013 od 17.03.2014. godine, stavom prvim izreke, poništeno je kao nezakonito rešenje direktora A.g. iz LJ., pravnog prethodnika tuženog broj 70/19-2010 od 30.08.2010. godine kojim je tužiocu prestao radni odnos zbog smanjenog obima posla – organizacionih promena, te je tuženi obavezan da tužioca vrati na rad. Stavom drugim izreke je obavezan tuženi da tužiocu isplati na ime manje obračunate naknade zarade za vreme prekida rada do koga je došlo bez krivice tužioca u periodu od novembra 2007. godine do jula 2010. godine pojedinačne mesečne iznose bliže navedene u tom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa pa do isplate, računajući kao dan dospelosti svaki 15-ti u mesecu za prethodni mesec. Stavom trećim izreke je obavezan tuženi da Republičkom fondu PIO, Filijala LJ., za tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period i na iznose iz stava drugog izreke presude i preda M4 obrazac, a stavom četvrtim izreke je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 229.800,00 dinara, dok je zahtev tužioca preko dosuđenog iznosa odbijen kao neosnovan.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 1343/14 od 14.07.2014. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu. Protiv pravnosnažne drugostepene presude, dela kojim je pravnosnažno poništeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu, tuženi je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 2. tog zakona, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.
U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede se revizijom posebno ne ukazuje. U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, raspoređen na radno mesto rukovaoc drobilačkog postrojenja. Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih zadataka tuženog iz 2007. godine su predviđena radna mesta po vrsti i stepenu stručne spreme, posebnom radnom iskustvu, a njegov sastavni deo je bila organizaciona šema poslova. Odlukom direktora tuženog od 30.07.2010. godine izmenjen je član 7. stav 1. ovog pravlnika tako što je smanjen broj izvršilaca sa 59 na 21, a sastavni deo odluke je nova organizaciona šema od tog datuma, pri čemu pravilnik iz 2007. godine nije prestao da važi. Navedenom odlukom je promenjen samo broj izvršilaca, neka radna mesta su ukinuta, a uslovi za radna mesta su ostali nepromenjeni. Direktor tuženog je odlukom od 02.08.2010. godine pokrenuo postupak utvrđivanja viška zaposlenih, a 04.08.2010. godine je donet predlog programa rešavanja viška zaposlenih, sa predviđenim osnovnim i dopunskim kriterijumima za utvrđivanje viška zaposlenih i spiskom zaposlenih oglašenih tehnološkim viškom. Predlog je radi davanja mišljenja dostavljen sindikatu i Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Po dostavljenom mišljenju, direktor tuženog je 23.08.2010. godine doneo program rešavanja viška zaposlenih, sa spiskom zaposlenih za čijim radom je prestala potreba i kriterijumima sadržanim u predlogu programa. Radno mesto na koje je tužilac bio raspoređen, ovim programom nije ukinuto, ali je umesto prethodnih 6 njime predviđeno samo 2 izvršioca. Osporenim rešenjem, tužiocu je prestao radni odnos sa danom 31.08.2010. godine, zbog smanjenog obima posla – organizacione promene i utvrđeno je njegovo pravo na otpremninu u smislu člana 158. Zakona o radu, koja mu je i isplaćena.
Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev i poništili kao nezakonito rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu.
Odredbom člana 179. tačka 9. Zakona o radu je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.
Prema opštem pravilu o teretu dokazivanja u smislu člana 228. Zakona o parničnom postupku, ko šta tvrdi, kome šta ide u prilog, dužan je to i da dokaže. Stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojim zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice ili kojim osporava navode i dokaze protivnika.
U konkretnom slučaju, tuženi nije pružio dokaz da je nekim opštim aktom ukinuo radno mesto tužioca, kao ni dokaz da je prestala potreba za radom tužioca, s obzirom da nije konkretizovao razloge iz kojih tužiocu otkazuje ugovor o radu. Kako nisu primenjeni utvrđeni kriterijumi predviđeni programom o rešavanju viška zaposlenih, to je pravilno zaključivanje nižestepenih sudova da je osnovan zahtev tužioca za poništaj osporednog rešenja kao nezakonitog.
Sa navedenog, revizijom tuženog se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.
Iz navedenih razloga, a kako se revizijom ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Snežana Andrejević,s.r.
