.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1129/2017
03.10.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Zorane Delibašić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Igor Isailović advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 149/17 od 18.01.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 03.10.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 149/17 od 18.01.2017. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 149/17 od 18.01.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2711/15 od 19.10.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor nenadležnosti suda za postupanje u ovom sporu. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA iz ... i obavezana tužena Republika Srbija - Ministarstvo unutrašnjih poslova da na ime neisplaćenih zarada plati tužiocu ukupan iznos od 959.123,49 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni novčani iznos za period od oktobra 2012. godine do oktobra 2013. godine, počev od označenih datuma pa do konačne isplate u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da nadoknadi tužiocu troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 127.200,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 149/17 od 18.01.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2711/15 od 19.10.2016. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova nastalih u postupku po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, s`predlogom da se o istoj odlučuje na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani navedenom odredbom da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužene. Osporena presuda ne odstupa od sada ustaljene sudske prakse o nepostojanju potrebe za vođenjem posebnog postupka radi utvrđivanja tačnog iznosa plate zaposlenih koji obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa za suzbijanje organizovanog kriminala, jer je Uredbom o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa za suzbijanje organizovanog kriminala („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 14/03 sa kasnijim izmenama i dopunama) tačno određena njihova plata tako da ništa nije prepušteno diskrecionoj oceni nadležnog funkcionera, zbog čega i ne postoji potreba za vođenjem posebnog postupka. O visini tužbenog zahteva odlučeno je u skladu sa pravilom o teretu dokazivanja jer tužena, ni nakon naloga suda, nije dostavila dokaz o visini plate tužioca na njegovom prethodnom radnom mestu, o čemu ima podatke u svojoj službenoj evidenciji, i tako dokazala svoju tvrdnju da tužiocu pripada niži iznos od onog opredeljenog u tužbenom zahtevu.
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Spor o novčanom potraživanju iz radnog odnosa je imovinsko-pravni spor, pa se zato o dozvoljenosti revizije u takvom sporu odlučuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP - prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela. Vrednost predmeta ovog spora (istovremeno i vrednost revizijom pobijanog dela) iznosi 959.123,49 dinara i očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, merodavnu za dozvoljenost revizije u smislu navedene zakonske odredbe.
Shodno izloženom, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
