Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme na poslovima ''radnik na sortiranju otpadnog materijala'' prema zaključenim ugovorima o radu sa pripadajućim aneksima. Rešenjem od 18.07.2016. godine, otkazan joj je ugovor o radu radni odnos prestao sa 25.07.2016. godine, na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu RS, kao višku zaposlenih, zbog prestanka potrebe za njenim radom, a otpremnina joj je isplaćena. U obrazloženju rešenja navedeno je da je kod tuženog došlo do organizacionih promena koje se ogledaju u donošenju Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 01.07.2016. godine, kojim su ukinuti poslovi ''radnik na sortiranju otpadnog materijala'' koje poslove je tužilja obavljala po zaključenom ugovoru o radu, pa je rezultat toga da je za njenim radom prestala potreba, odnosno da je višak zaposlenih. Nadalje je navedeno da poslodavac nije bio dužan da donese Program rešavanja viška zaposlenih, s obzirom da je utvrdio da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 90 dana doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme i to za ukupno 19 zaposlenih, a da se kod poslodavca u radnom odnosu nalazi 3.137 zaposlenih na neodređeno vreme. Navedeno je da se zaposlenoj nije mogla obezbediti ni jedna od mera zapošljavanja iz člana 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu. Tužilji nije ponuđeno drugo radno mesto, prekvalifikacija, niti obuka za drugo radno mesto u proizvodnji.

Tuženi je sa VV DOO ... zaključio ugovor o pružanju usluga koje se tiču selekcije, sortiranja, kontrole kvaliteta i dorade delova. Po osnovu ovog ugovora navedeno preduzeće je u periodu od 16.08.2016. godine do 31.10.2016. godine angažovalo eksterna lica, oko 30 radnika, sa kojima tuženi nije zaključio ugovor o radu, niti bilo kakve druge ugovore o radnom angažovanju bez zasnivanja radnog odnosa, niti im je ikada išta isplatio u smislu zarade ili drugih primanja, pošto nisu zaposleni kod tuženog. Ovi radnici su angažovani na period od tri meseca na poslovima kontrole proizvoda, a neki su nakon sprovedene obuke od nedelju dana radili zajedno sa radnicima tuženog na poslovima „radnik u proizvodnji“, na klipsiranju i motanju kablova, za koji je bio dovoljan I stepen stručne spreme, tj. osnovna škola. Nakon isteka tri meseca, radnici koji su se dobro pokazali nastavili su da rade na istim poslovima i istom radnom mestu na osnovu zaključenog ugovora o radu sa tuženim, a neki su premešteni na drugo radno mesto.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužilje za poništaj osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu i za vraćanje na rad, zaključujući da je kod tuženog prestala potreba za obavljanjem posla koji je tužilja obavljala, da je njeno radno mesto ukinuto, te da nije bilo mogućnosti da se rasporedi na druge poslove, niti da joj se omogući prekvalifikacija, dokvalifikacija ili upućivanje kod drugog poslodavca, a da je donošenju osporenog rešenja prethodilo donošenje Izmene i dopune Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 01.07.2016. godine. Sudovi su zaključili da je bez uticaja na drugačiju odluku činjenica da je tuženi nakon otkaza ugovora o radu tužilji angažovao eksterna lica (oko 30 radnika) na period od oko tri meseca, jer u tom periodu tuženi ni sa jednim od ovih radnika nije zaključio ugovor o radu, odnosno sa njima zasnovao radni odnos.

Osnovano se revizijom tužilje ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo, zbog čega ni činjenično stanje nije u potpunosti utvrđeno.

Naime, tuženi je počev od avgusta 2016. godine preko Privrednog društva VV DOO ... angažovao radnu snagu radi obavljanja poslova u proizvodnji, na koje je tužilja prema raspoloživoj stručnoj spremi mogla biti prebačena ili prekvalifikovana. Novi radnici su obavljali te poslove, prva tri meseca posredno preko Privrednog društva VV DOO ..., po isteku tri meseca sa tuženim su zaključili ugovor o radu na određeno vreme. Istekom ugovora na određeno vreme pojedini od njih su zaključivali ugovor o radu na neodređeno vreme. Imajući navedeno u vidu, neophodno je radi pravilne primene materijalnog prava iz člana 155. ZOR-a, utvrditi dali su lica angažovana po ugovoru sa VV obavljala sistematizovane poslove ili poslove privremenog karaktera, pa u odnosu na to oceniti da li je tuženi svoju potrebu za radnom snagom mogao zadovoljiti premeštajem tužilje na te poslove, a ne otkazom ugovora o radu po osnovu tehnološkog viška. U ponovnom postupku, prvostepeni sud će, imajući u vidu sve primedbe iznete u ovom rešenju, doneti novu i zakonitu odluku.

Kako odluka o parničnim troškovima zavisi od konačnog ishoda spora, takođe je morala biti ukinuta.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić