.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1132/2023
25.12.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Zvezdan Pešić, advokat iz ..., protiv tuženog „Narodno pozorište“ Leskovac, čiji je punomoćnik Ilija Petrušić, advokat iz ..., radi preobražaja radnog odnosa i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4112/22 od 30.11.2022. godine, u sednici održanoj 25.12.2024. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4112/22 od 30.11.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 265/22 od 14.07.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno je da je radni odnos tužioca zasnovan na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme dana 24.09.2017. godine i obavezan je tuženi da sa tužiocem zaključi novi ugovor o radu na neodređeno vreme, kao i da ga vrati na rad. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 121.500,00 dinara.
Apelacioni sud u Nišu je presudom 4112/22 od 30.11.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačio presudu Osnovnog suda u Leskovcu P1 265/22 od 14.07.2022. godine u stavu prvom izreke, tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se utvrdi da je radni odnos tužioca zasnovan na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme dana 24.09.2017. godine i da se obaveže tuženi da sa tužiocem zaključi novi ugovor o radu na neodređeno vreme i da ga vrati na rad, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, preinačena je ista presuda u stavu drugom izreke, tako što je obavezan tuženi da tužiocu nadoknadi troškove postupka u iznosu od 90.000,00 dinara, dok je zahtev preko navedenog, a do prvostepenom presudom dosuđenog iznosa od 121.500,00 dinara, odbijen. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom nadoknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 21.600,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. i člana 441. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka, na koje revizija određeno ne ukazuje.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je po osnovu više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme radio kod tuženog na poslovima ..., počev od 24.09.2015. godine do 19.03.2018. godine, kada mu je rešenjem tuženog od datuma otkazan ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline. Navedeno rešenje poništeno je u ovoj parnici presudom Osnovnog suda u Nišu P1 257/18 od 25.11.2020. godine. Ugovori o radu zaključivani su na period od po mesec dana, odnosno dva meseca, a prekida u radu nije bilo.
Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom odredbe člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 75/14) zaključio da je tužilac zasnovao kod tuženog radni odnos na neodređeno vreme 24.09.2017. godine. Po stanovištu tog suda, imajući u vidu da su sukcesivno zaključivani ugovori sa tužiocem u periodu od 24.09.2015. godine do 19.03.2018. godine, svi ti ugovori faktički i pravno predstavljaju jedan ugovor, čije ukupno trajanje prevazilazi vremenski limit propisan navedenom zakonskom odredbom. Pri tom, odredba člana 27e stav 34. Zakona o budžetskom sistemu, u ovom slučaju, nije smetnja za usvajanje tužbenog zahteva, budući da je u 2021. godini tuženi mogao da zaposli procentualno 70% od broja radnika kojima je prestao radni odnos u prethodnoj 2020. godini (troje radnika), te je tuženi te godine primio jednog radnika na neodređeno vreme i to ..., koji je bio zaposlen na određeno vreme, odnosno koji je bio u istom radnopravnom statusu kao tužilac.
Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbi tuženog, preinačio prvostepenu presudu i primenom odredbi Zakona o budžetskom sistemu kojima je zabranjeno zasnivanje radnog odnosa sa novim licima radi popunjavanja slobodnih i upražnjenih radnih mesta, odbio tužbeni zahtev.
Izloženo pravno stanovište drugostepenog suda, zasnovano na odredbama Zakona o budžetskom sistemu, prihvata i revizijski sud.
Tuženi je, saglasno članu 2. stav 1. tačka 5. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, broj 54/09 sa kasnijim izmenama i dopunama) korisnik javnih sredstava, zbog čega se i na njega primenjuju odredbe tog zakona.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, broj 108 od 06.12.2013. godine) u članu 27e dodati su novi stavovi 34. i 35. kojima je propisano da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2015. godine, osim ako postoji saglasnost tela Vlade, na predlog drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Primena navedene odredbe je novelama Zakona o budžetskom sistemu produžavana tako da korisnici javnih sredstava nisu mogli zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2020. godine. Odredbom člana 105. navedenog Zakona, propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa u suprotnosti sa tim zakonom, primenjuju se odredbe tog zakona. Zato se odredbe Zakona o budžetskom sistemu kojim je korisnicima javnih sredstava zabranjeno zasnivanje radnog odnosa sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, posebno u izuzetnim slučajevima, uz saglasnost nadležnog tela vlade, prema odredbama Zakona o radu nalaze u odnosu posebnog i opšteg zakona i derogiraju primenu člana 37. Zakona o radu kojim je uređen preobražaj radnog odnosa i prerastanje radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme.
Stoga je drugostepeni sud pravilnom primenom materijalnog prava pravilno preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. Naime, tužilac nije mogao zasnovati radni odnos na neodređeno vreme, jer je u vreme kada je stupio na rad i u vreme kada je istekao rok iz člana 37. stav 2. Zakona o radu, bila na snazi odredba člana 27e Zakona o budžetskom sistemu, kojom je tuženom bilo zabranjeno zasnivanje radnog odnosa sa novim licima, s tim što nema uslova za izuzetak predviđen članom 35. navedene odredbe Zakona, jer ne postoji saglasnost nadležnog tela Vlade za zasnivanje radnog odnosa.
Stoga su neosnovani revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.
Pravilna je i odluka o troškovima postupka, jer je doneta pravilnom primenom člana 150, 153, stav 1, 154. i 163. ZPP imajući u vidu uspeh tužioca u sporu, pravilnom primenom važeće AT i TT.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
