Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miljko Karaklajić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave za vanredne situacije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Kragujevcu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3061/19 od 02.10.2019. godine, u sednici održanoj 24.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3061/19 od 02.10.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3061/19 od 02.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 2183/17 od 20.05.2019. godine, u prvom stavu izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti Osnovnog suda u Kragujevcu za postupanje u ovoj pravnoj stvari. U drugom stavu izreke, odbijen je prigovor mesne nenadležnosti istog suda. U trećem stavu izreke, usvojen je tužbeni zahtev i tužena obavezana da tužiocu, na ime naknade neisplaćene uvećane plate po osnovu dežurstva van radnog vremena (pripravnosti), za period od 27.11.2014. godine do 27.11.2017. godine, isplati označene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, na način bliže određen u ovom stavu izreke. U četvrtom stavu izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 85.761,49 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3061/19 od 02.10.2019. godine, u prvom stavu izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. U drugom stavu izreke, odbijen je zahtev tužene da joj tužilac naknadi troškove drugostepenog postupka.

Tužena je protiv navedene drugostepene presude izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije ceni Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata neisplaćenog dodatka na platu – uvećane plate tužiocu za dežurstvo van radnog vremena (pripravnost), što predstavlja vanredno radno angažovanje tužioca. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade nižestepeni sudovi su odlučili pravilnom primenom materijalnog prava i u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima u identičnim činjenično-pravnim situacijama, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Stoga je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate u ovom sporu podneta je 27.11.2017. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je iznos od 68.801,60 dinara, koliko je dosuđeno tužiocu po traženom osnovu, koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi imovinski cenzus za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić