.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1134/2022
05.05.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ... čiji je punomoćnik Dragan Tasić, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ Beograd, čiji je punomoćnik Miloš Vučković, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3390/21 od 10.11.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 05.05.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3390/21 od 10.11.2021. godine, tako što se ODBIJA žalba tužioca i POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 7602/18 od 09.12.2020. godine, a zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi se odbija.
OBAVEZUJE SE tužilac da tuženom naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema presude.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 7602/18 od 09.12.2020. godine, stavom prvim i drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud utvrdi da su ništavi ugovori o obavljanju privremenih i povremenih poslova zavedenih kod tuženog pod brojem ... III 1-3 od ...2009. godine, zaveden kod bivše studentske zadruge „Bezbednost“ iz Beograda pod brojem ... od ...2009. godine zaključen između tuženog, bivše studentske zadruge „Bezbednost“ iz Beograda i tužioca i ugovor broj ... od ...2009. godine, zaveden kod bivše studentske zadruge „Bezbednost“ iz Beograda pod brojem ... od ...2009. godine zaključen između tuženog, bivše studentske zadruge „Bezbednost“ iz Beograda i tužioca, kao neosnovani. Stavom trećim izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 43.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3390/21 od 10.11.2021. godine, stavom prvim i drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke i utvrđeno da su ništavi ugovori o obavljanju privremenih i povremenih poslova od ...2009. godine i ...2009. godine. Stavom trećim izreke preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude i odbijen kao neosnovan zahtev tuženog za isplatu troškova parničnog postupka u iznosu od 43.500,00 dinara. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 59.300,00 dinara, dok je stavom petim izreke obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade troškova postupka po žalbi isplati iznos od 12.000,00 dinara. Stavom šestim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi, kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kao član studentske zadruge „Bezbednost“ iz Beograda sa tuženim kao poslodavcem, zaključio ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova ...2009. godine, radi obavljanja poslova referenta za ... ...2009. godine, radi obavljanja poslova ... Tužilac traži da se utvrdi da su navedeni ugovori ništavi zato što su zaključeni radi obavljanja poslova za stalna radna mesta, koja su kod tuženog bila sistematizovana, a tuženi na taj način postupao suprotno članu 197. Zakona o radu.
Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev polazeći od toga da su ugovorne strane u potpunosti ispunile svoje obaveze iz predmetnih ugovora, a da tužilac nije dokazao koji je njegov pravni interes da se utvrdi ništavost istih, kod činjenice da ugovori nisu suprotni prinudnim propisima i dobrim običajima, odnosno da nisu zaključeni protivno odredbama člana 197. Zakona o radu i člana 103. Zakona o obligacionim odnosima.
Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev nalazeći da je na pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, jer poslovi koje je tužilac obavljao kod tuženog na osnovu navedenih ugovora, ne predstavljaju privremene i povremene poslove iz člana 197. Zakona o radu, već da su zaključeni ugovori simulovani i zbog toga ništavi u smislu odredbe člana 103. Zakona o obligacionim odnosima.
Ovako stanovište drugostepenog suda zasniva se na pogrešnoj primenim materijalnog prava.
Odredbom člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima je ništav ako cilj povređenog pravila ne omogućuje neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo.
Odredbom člana 194. stav 2. Zakona o parničnom postupku propisano je da se tužba za utvrđenje može podići i ako tužialac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje odnosno nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa, pre dospelosti zahteva za činidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave ili ako tužilac ima neki drugi pravni interes.
Odredbom člana 195. stav 1. Zakona o radu, propisano je da zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član, ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava. Prema stavu 2. istog člana, rok za pokretanje spora je 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.
Polazeći od naznačenih normi ništavi ugovori ne proizvode pravno dejstvo, odnosno smatra se da nikada nisu ni bili zaključeni. Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju tužilac na osnovu predmetnih ugovora obavljao poslove kod tuženog za koje mu je isplaćena naknada, proizlazi da su ugovorne strane u potpunosti ispunile svoje obaveze iz naznačenih ugovora (koji nisu suprotni prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima), te nema mesta utvrđenju njihove ništavosti kako je pravilno zaključio i prvostepeni sud. Naime, tužilac je sa tuženim preko studentske zadruge zaključio osporene ugovore za obavljanje privremenih i povremenih poslova, koji nisu trajali duže od 120 dana, a ukoliko je smatrao da su mu povređena, uskraćena ili ograničena neka prava zaključivanjem takvih ugovora, trebalo je da zatraži sudsku zaštitu u trenutku kada je povreda nastala, odnosno kada je za istu saznao, shodno članu 195. Zakona o radu, a što u konkretnom slučaju tužilac nije učinio. Takođe, pravni interes uvek postoji kad se zaštita povređenog ili ugroženog dobra ne može postići drugačije nego samo sudskom odlukom. Međutim, u konkretnom slučaju tužilac nije učinio verovatnim svoj pravni interes, u situaciji kada je tužbeni zahtev postavio samo za utvrđenje ništavosti ugovora koji su u potpunosti ispunjeni sa obe strane.
Sa izloženog primenom odredbe člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Tuženi je uspeo u postupku po reviziji, pa su mu dosuđeni revizijski troškovi u opredeljenom iznosu od 33.000,00 dinara, primenom važeće tarife i člana 165. stav 2. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
