U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužilje O.P. iz B., koju zastupa D.S., advokat iz B., protiv tuženog Privrednog društva L. d.o.o. u B., koga zastupa I.U., advokat iz B., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 986/14 od 16.04.2014. godine, u sednici održanoj 23.12.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 986/14 od 16.04.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 12818/10 od 12.12.2013. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi rešenje o otkazu ugovora o radu br. … sa pripadajućim aneksima koje je tuženi doneo 03.08.2010. godine kao nezakonito. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužilji naknadi štetu na ime neisplaćene zarade za period od 05. do 27.08.2010. godine u iznosu od 20.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odlučeno je o troškovima postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 986/14 od 16.04.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 399. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 125/04... 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11...), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog po osnovu ugovora o radu od 24.09.2007. godine radi obavljanja poslova prodavca blagajnika. Tužilja i tuženi su zaključili i anekse ugovora o radu. Tužilji je dostavljeno upozorenje 26.07.2010. godine o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. Na teret joj je stavljeno da je grubo prekršila svoju radnu i ugovornu obavezu, radnu disciplinu i naštetila ugledu poslodavca iz razloga što je 12.07.2010. godine kada je Š.V. dovela kupce do sprata 1, na kome su, između ostalog, izloženi dubci za bebe za koje su bili zainteresovani i na kom spratu je radila tužilja, koja je u tom momentu bila slobodna i nije imala kupca, nije prišla ovim kupcima i uslužila ih i nije im pokazala robu koja ih je interesovala. Kada su je kupci pitali da li u robnoj kući ima ''chicco'' dubaka, odgovorila je da tih dubaka nema u prodaji zbog čega su se kupci obratili Š.V. zatečeni i neprijatno iznenađeni stavom tužilje zbog navedene dezinformacije o nemanju dubaka na stanju koji postoje u robnoj kući i prodaji. Zbog ove povrede radne obaveze tužilji je otkazan ugovor o radu. Tužilji je pored ovog upozorenja o postojanju razloga za otkaz u prethodnom periodu izrečeno još nekoliko upozorenja: upozorenje da 11.04.2010. godine nije navela razlog zbog koga kupac vrši zamenu robe što je bila u obavezi prema Pravilniku o procedurama rada u društvu; da se 14.04.2010. godine drsko ponašala u prisustvu kupaca; da je 15.04.2010. godine uključila klime na drugom spratu za koje je u popodnevnoj smeni bila zadužena i da su klime nepotrebno radile celu noć i ceo prethodni dan; da 20.04.2010. godine nije održavala prodajni prostor čistim i privlačnim za potrošača i kupca; da je rešenjem tuženog od 05.07.2010. godine udaljena sa rada bez naknade umesto otkaza ugovora o radu u trajanju od jednog radnog dana; da je 07.07.2010. godine bila nepristojna prema rukovodiocu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužilje za poništaj rešenja o otkazu.

Prema članu 179. stav 1. tač. 2. i 3. Zakona o radu poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na ponašanje zaposlenog i u slučaju ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Pravilnikom o radu kod tuženog propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na njegovo ponašanje i u slučaju ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene ugovorom o radu ili ako ne poštuje radnu disciplinu odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Imajući u vidu opisano ponašanje tužilje kao prodavca blagajnika, koja je odgovorna za prodaju proizvoda iz asortimana prodavnice i koja je prema pravilima tuženog dužna da ima sve informacije vezane za artikal, koja je dala netačnu informaciju kupcima, a pre toga se nepristojno ponašala prema kupcima, neposredno pretpostavljenom i nije vodila računa o izgledu same prodavnice, zbog čega je između ostalog i udaljena sa rada na jedan dan kao mera opomene, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je njeno ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, zbog čega su ispunjeni uslovi za otkaz iz citirane zakonske odredbe.

Tužilja je bila upoznata sa svojim obavezama sadržanim u opisu poslova prodavca blagajnika na koje je bila raspoređena i koji su bili obuhvaćeni odredbama osnovnog ugovora o radu. U tom smislu, u pogledu njene odgovornosti za savesno obavljanje radnih obaveza i zadataka i za propisanu disciplinu na radu, kao i za nastale posledice suprotnog ponašanja, nemaju značaja njeni navodi u reviziji koji se odnose na vreme stupanja na snagu Pravilnika o procedurama i vreme zaključenja i zakonitost poslednjeg aneksa ugovora o radu. Ona se nije pridržavala svojih osnovnih obaveza na radu na poslovima na kojima je zaključila ugovor o radu, kao ni uobičajenih pravila o ponašanju zaposlenog na radu kod tuženog poslodavca. Kršenje radne obaveze i pravila radne discipline bio je i konačan razlog otkaza naveden u pobijanom rešenju o otkazu, koji je dat iz zakonskih opravdanih razloga. Za otkaz je dovoljan i samo jedan od propisanih osnova za otkaz a on je ispunjen sadržinom pobijanog rešenja, kao posledice ponašanje tužene na radu koje poslodavac nije više želeo da toleriše. Neosnovano je i nedokazano ukazivanje tužilje na trpljenje diskriminacije na radu, što ne odgovara utvrđenom činjeničnom stanju. Drugostepeni sud je cenio tužiljine žalbene navode od značaja i obrazložio ih u pobijanoj presudi pa nisu ispunjeni ni ti razlozi pobijanja.

Na osnovu člana 405. st. 1. i 2. ZPP odlučeno je kao u izreci, bez obrazlaganja onih navoda revizije kojima se ponavljaju već ocenjeni žalbeni razlozi.

Predsednik veća sudija

Ljubica Milutinović,s.r.