U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Ćetojević, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ iz ..., čiji je punomoćnik Velimir Lekić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 274/16 od 18.02.2016. godine, u sednici održanoj 08.02.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 274/16 od 18.02.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P1 111/15 od 02.12.2015. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je poništeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužioca od 27.01.2015. godine; stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete umesto vraćanja na rad isplati osam zarada koje je ostvario kod tuženog što ukupno iznosi 321.484,80 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate; stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 100.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 274/16 od 18.02.2016. godine odbijena žalba tuženog i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi P1 111/15 od 02.12.2015. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženim zaključio ugovor o radu na neodređeno vreme za obavljanje poslova …. Prilikom zaključivanja ugovora o radu, zaposleni su potpisivali više dokumenata za koja im je rečeno da su u vezi prijema u radni odnos. Tužilac je 26.12.2014. godine obavešten da je direktor tuženog doneo odluku o upućivanju zaposlenih u proizvodnji i magacionera na kolektivni godišnji odmor od 03.01.2015. godine do 27.01.2015. godine. Kada se po isteku godišnjeg odmora tužilac vratio na posao saopšteno mu je da je dobio otkaz ugovora o radu kao tehnološki višak i da će rešenje o tome dobiti naknadno. Inspektor rada, postupajući po zahtevu zaposlenih za inspekcijski nadzor, konstatovao je 05.02.2015. godine da je zaposlenima radni odnos prestao na osnovu njihovih izjava o otkazu – raskidu ugovora o radu. Izjave o otkazu ugovora o radu sačinjene su tako što je osnovni tekst otkucan sa ostavljenim praznim prostorom za dan prestanka radnog odnosa, a potom su ovi podaci naknadno upisani. Tužilac je posle inspekcijske kontrole pozvan kod tuženog radi potpisivanja rešenja o otkazu ugovora o radu kada mu je saopšteno da mu se otkaz uručuje na osnovu njegovog zahteva – pismene izjave o otkazu ugovora o radu od 27.01.2015. godine. Tužilac nije sačinio izjavu o otkazu ugovora o radu od 27.01.2015. godine, niti je želeo da mu radni odnos prestane.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos, te je obavezan tuženi da tužiocu zbog toga naknadi štetu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ukoliko je tužilac potpisao izjavu o prestanku radnog odnosa pri njegovom zasnivanju, ovu izjavu tuženi poslodavac ne može da koristi bez izričite saglasnosti zaposlenog. U konkretnom slučaju, tuženi poslodavac je upotrebio ovu izjavu tako što je naknadno upisao datum prestanka radnog odnosa i datum i mesto davanja izjave, tako da ova izjava ne može da proizvodi pravno dejstvo jer tužilac nije želeo da mu radni odnos prestane. U slučaju prestanka radnog odnosa otkazom od strane zaposlenog potrebno je da budu ispunjeni uslovi propisani članom 178. Zakona o radu, da otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa, što znači da izjava o otkazu mora da bude strogo formalna imajući u vidu posledice na radno-pravni status zaposlenog. Obzirom da zaposleni nije otkazao ugovor o radu, pobijano rešenje koje je doneto na osnovu unapred potpisane izjave o prestanku radnog odnosa je nezakonito, te nisu bili ispunjeni uslovi za prestanak radnog odnosa propisani članom 175. tačka 4. Zakona o radu. Imajući u vidu da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos, a da nije zahtevao da se vrati na rad, pravilno su nižestepeni sudovi na osnovu člana 191. stav 4. Zakona o radu obavezali tuženog poslodavca da tužiocu isplati naknadu štete u visini osam zarada, koje bi tužilac ostvario kod tuženog da radi.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić