Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž1 2576/2024 od 19.06.2024. godine, stavom prvim izreke, potvrdio presudu Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 387/22 od 14.11.2023. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P1 387/22 od 14.12.2023. godine, u stavovima prvom, drugom i petom izreke, a žalbu tuženog u tom delu odbio kao neosnovanu. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje da se tuženi obaveže da joj plati troškove sastava odgovora na žalbu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je dostavila odgovor na reviziju tuženog.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su navodi revizije tuženog da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz odredbe člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, nepravilnom ocenom dokaza u smislu odredbe člana 8.istog Zakona, imajući u vidu da pred drugostepenim sudom nisu izvođeni niti cenjeni dokazi, već je taj sud, odbijanjem žalbe tuženog, prihvatio utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza na način kako je to učinio prvostepeni sud. Tuženi u reviziji takođe ukazuje na kontradiktornost i nerazumljivost pobijane presude, što je sadržaj bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Međutim, ta bitna povreda nije razlog za izjavljivanje revizije u smislu odredbe člana 407. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je, kod pravnog prethodnika tuženog bila zaposlena na poslovima ''...'', na osnovu ugovora o radu zaključenog 03.11.2016. godine. Pobijanim rešenjem br. .../... od 17.04.2019. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu jer je svojom krivicom učinila povredu radne discipline – neopravdano izostajanje sa rada tri dana, sa prekidima u toku jednog meseca, u smislu odredbe člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu i člana 59. stav 2. tačka 4. i tačka 6. Pravilnika o radu tuženog. Naime, tužilja se nije javila na rad 12.03.2019. godine nakon isteka vremena privremene sprečenosti za rad, 11.03.2019. godine. Suprotno tome, ona je 13.03.2019. godine podnela zahtev za odobrenje korišćenja godišnjeg odmora u trajanju od 17 radnih dana, počev od 13.03.2019. godine, a pravni prethodnik tuženog joj nije odobrio korišćenje godišnjeg odmora imajući u vidu da je zahtev neblagovremeno podnet pošto je tužilja imala rok za podnošenje zahteva najkasnije sedam dana pre početka godišnjeg odmora. Tužilja nije dolazila na posao, niti je opravdala izostanak sa rada. Tužilji je, preporučenom pošiljkom upućeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu 18.03.2019. godine i to na dve adrese, u Ul. ... br. ... i Ul. ... br. .../... . Obe pošiljke su se vratile tuženom neuručene sa naznakom ''nije tražio''. Tuženi je sačinio službenu belešku i sastavio komisiju radi vođenja evidencije o proceduri dostavljanja upozorenja, iz čijeg sadržaja sledi da je 29.03.2019. godine na oglasnoj tabli istaknuto upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu koje je sačinjeno 18.03.2019. godine, a da je ono skinuto sa oglasne table 16.04.2019. godine. Tužilja se izjasnila da je primila rešenje o prestanku radnog odnosa, ali da nije primila upozorenje koje mu je prethodilo. Iz iskaza saslušanih svedoka BB i VV, utvrđeno je da one svakodnevno prolaze pored oglasne table i da ni u martu ni u aprilu 2019.godine na njoj nije bilo okačeno nikakvo pisano upozorenje koje je glasilo na ime tužilje, niti bilo kakvo drugo upozorenje. Među parničnim strankama je nesporno da je tužilji za mesec koji prethodi prestanku radnog odnosa, mart 2019. godine isplaćena neto zarada u visini od 232.921,51 dinar i da visina štete umesto vraćanja na rad, u visini od tri zarade iznosi 698.864,53 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužilje usvojili, nalazeći da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji nezakonito zbog nepoštovanja procedure i dostave upozorenja, u smislu odredbe člana 158.- 185. Zakona o radu, pa tužilji pripada pravo na naknadu štete u smislu odredbe člana 191. stav 5. istog Zakona, imajući u vidu da se izjasnila da ne želi da se vrati na rad kod tuženog, jer se u međuvremenu zaposlila kod drugog poslodavca.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/2005 ... 95/2018), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako nepoštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Na osnovu odredbe člana 180. istog Zakona, poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. stav 2. i 3. ovog Zakona, zaposlenog, pisanim putem, upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje 8 dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja (stav 1.). Upozorenje se dostavlja zaposlenom na način propisan za dostavljanje rešenja o otkazu ugovora o radu iz člana 185. ovog Zakona (stav 3.). Dostavljanje akta o otkazu ugovora o radu, u smislu odredbe člana 185. Zakona o radu, podrazumeva da se rešenje mora dostaviti zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog (stav 2.). Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje u smislu stava 2. ovog člana, dužan je da o tome sačini pismenu belešku (stav 3.). U slučaju iz stava 3.ovog člana, rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku 8 dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim (stav 4.). Pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa propisane su u odredbi člana 191. Zakona o radu, tako što ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio (stav 1.). Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud će, na zahtev zaposlenog, obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu najviše 18 zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broj izdržavanih članova porodice (stav 5.).

U konkretnom slučaju, tuženi tužilji nije mogao lično da dostavi upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu u svojim prostorijama, imajući u vidu da je tužilja bila privremeno sprečena za rad, pa je dostavu upozorenja pokušao putem pošte na adresi njenog prebivališta. Zbog neuspelog uručenje pošiljki, Odlukom od 29.03.2019. godine, tuženi je formirao komisiju radi vođenja evidencije o proceduri dostavljanja upozorenja tužilji, međutim, pisano upozorenje nije istaknuto na oglasnoj tabli.

Smisao upozorenja o postojanju zakonskih razloga za otkaz ugovora o radu je u tome da se zaposlenom stavi do znanja da je izazvao nastanak otkaznog razloga, te da mu se omogući da se o tome izjasni. U odsustvu upozorenja pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu ili kada se upozorenje ne dostavi zaposlenom, analognom primenom pravila o dostavljanju akta o otkazu ugovora o radu, u odsustvu zakonom propisane procedure za dostavljanje upozorenja o otkazu, što je ovde slučaj, zaposlenom je povređeno pravo na odbranu, zaštićeno odredbom člana 180. Zakona o radu, kao i članom 7. Konvencije međunarodne organizacije rada o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca (''Službeni list SFRJ''-međunarodni ugovori, br. 4/84, 7/91), prema kojoj radni odnos radniku neće prestati zbog razloga vezanih za ponašanje radnika ili njegov rad pre nego što mu se omogući da se brani od iznetih navoda, osim ako se sa razlogom ne može očekivati od poslodavca da mu pruži tu mogućnost. Dakle, pravilna primena odredbe člana 180. Zakona o radu podrazumeva da se pre davanja otkaza zaposlenog iz razloga predviđenih odredbom člana 179. stav 2. i 3. Zakona o radu, što je ovde slučaj, zaposleni upozori na postojanje otkaznih razloga, uz navođenje vremena, mesta i radnji izvršenja povrede radne obaveze, pošto je smisao upozorenja da se zaposlenom stavi do znanja da je svojim ponašanjem doveo do otkaznog razloga i da mu se omogući da se na te navode izjasni. Postupanjem suprotno od navedenog, zaposleni ne može da se izjasni o radnjama koje su mu stavljene na teret, pa je na taj način povređeno njegovo pravo na odbranu.

U konkretnom slučaju, tuženi tužilji nije omogućio da iznese odbranu, pošto joj upozorenje nije uručio niti dostavio, jer ono nije bilo objavljeno na oglasnoj tabli njegovog pravnog prethodnika. Pravna posledica nezakonitog prestanka radnog odnosa je obaveza tuženog da tužilji naknadi štetu, u smislu odredbe člana 191. stav 5. Zakona o radu.

Navodima revizije tuženog ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što je bez uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, u smislu odredbe člana 407.stav 2. Zakona o parničnom postupku, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog Zakona, što ovde nije slučaj.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Imajući u vidu da tuženi revizijom neosnovano pobija pravilnost primene materijalnog prava, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414.stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković