U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i dr Ilije Zindovića, članova veća, u radnom sporu po tužbi tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirko Vuković, advokat iz ..., protiv tuženog Privrednog društva „Colorland“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Stevan Đurić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3696/2021 od 23.09.2021. godine, u sednici održanoj 15.06.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv stava prvog i trećeg izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3696/2021 od 23.09.2021. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu 2P1 1882/20 od 16.03.2021. godine u stavu prvom izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je poništeno rešenje tuženog broj ... od ....2018. godine, kojim se otkazuje ugovor o radu broj ... zaključen sa tužiocem dana ...2013. godine, kao nezakonito. U stavu drugom izreke obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na radno mesto shodno njegovoj stručnoj spremi. U stavu trećem izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 175.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3696/2021 od 23.09.2021. godine potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom i delu stava drugog izreke za vraćanje na rad, a žalba tuženog je u tom delu odbijena, kao neosnovana. U stavu drugom izreke ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava drugog izreke i tužba je u tom delu kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužioca rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, odbačena. U stavu trećem izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi. U stavu četvrtom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude blagovremenu i dozvoljenu reviziju izjavio je tuženi, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava te je predložio da Vrhovni kasacioni sud usvoji reviziju i preinači drugostepenu presudu na način što će odbiti tužbeni zahtev u celosti. Iz sadržine revizije proizilazi da pobija drugostepenu presudu u stavu prvom i trećem izreke.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju. Osporio je osnovanost revizije i opredelio troškove za sastav odgovora po AT.

Ispitujući pobijanu presudu po odredbama člana 408. i 441. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

Pobijana presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navodi revizije da je tužilac bio upoznat sa mestom, vremenom i načinom povrede radne discipline jer se na sve navedeno izjasnio izjavom od 25.09.2018. godine, da tužiocu nije uskraćeno pravo na odbranu, te ukazivanje na sadržinu same izjave, da tužilac nije u konkretnom slučaju smirio situaciju i da nije „stao u odbranu“ svog poslodavca svode se na pobijanje činjeničnog stanja utvrđenog tokom postupka i sopstveno viđenje konkretne situacije od strane revidenta. Pobijanje činjeničnog stanja, kao pogrešno i nepotpuno utvrđenog, kao razlog za reviziju protiv pobijane drugostepene presude nije dopušteno, prema odredbi člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, pa ove navode Vrhovni kasacioni sud nije dalje razmatrao. Navodi revidenta koji se tiču pogrešne ocene dokaza u smislu člana 8. Zakona o parničnom postupku takođe nisu razmatrani jer isti ne mogu biti predmet revizije.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu je osporenim rešenjem otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu jer je prekršio radnu disciplinu za vreme obavljanja rada na taj način što je svojim ponašanjem doveo do izazivanja fizičkog sukoba sa klijentom, čime je narušio poslovni ugled poslodavca. U Upozorenju o postojanju otkaznog razloga od 18.09.2018. godine, na koje se tužilac izjasnio, navedeno je da tuženi raspolaže podacima o postojanju otkaznog razloga iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu jer je na osnovu izjava svedoka, dana ...2018. godine, tužilac učestvovao u komunikaciji sa kupcem, koja je dovela do fizičkog obračuna. Iz iskaza tužioca, saslušanog u svojstvu parnične stranke, kao i svedoka saslušanih tokom postupka utvrđeno je da se tužilac nije navedenog dana ponašao neprimereno na svom radnom mestu, te da svojim ponašanjem nije doveo do izazivanja fizičkog sukoba sa klijentom, niti je učestvovao u fizičkom sukobu sa klijentom. Utvrđeno je da postupanje tužioca nijednog trenutka nije izašlo iz okvira uobičajenog standarda ponašanja prosečnog prodavca prema kupcu. Tužilac je primio reklamaciju neodgovarajuće boje, o tome obavestio direktora i nakon što je reklamacija uvažena prihvatio je zahtev mušterije da se izvrši upoređivanje boje na galeriji ophodeći se sve vreme pristojno, u granicama normalne komunikacije i standarda.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je pretpostavka zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu da isto sadrži činjenični opis radnje povrede radne discipline u pogledu mesta, vremena i načina izvršenja, kako bi zaposleni znao šta mu se stavlja na teret i kako bi mogao da iskoristi garantovano pravo na odbranu, pa kako upozorenje i osporeno rešenje ne sadrže činjenični opis radnje nepoštovanja radne discipline, ista se ne mogu ispitati, što ih čini nezakonitim. Iz navedenog razloga je prvostepeni sud odlučio kao u stavu prvom izreke prvostepene presude, a kako je posledica poništaja nezakonite odluke o prestanku radnog odnosa reintegracija, prvostepeni sud je primenom odredbe člana 191. Zakona o radu odlučio kao u stavu drugom izreke prvostepene presude.

Drugostepeni sud prihvata ovakvo stanovište prvostepenog suda u skladu sa odredbom člana 180. Zakona o radu. Dodaje da se, s obzirom na uopštene navode iz osporenog rešenja, isto ne može ispitati, a na šta upućuju i međunarodni standardi ljudskih prava određeni Konvencijom MOR broj 158. o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca (član 7.) prema kojoj se radniku, pre nego što mu prestane radni odnos iz ovog otkaznog razloga, mora omogućiti da se brani od iznetih navoda, što je u konkretnom slučaju izostalo. Iz navedenih razloga drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom i delu stava drugog izreke, kojim je usvojen zahtev tužioca za vraćanje na rad, u skladu sa članom 191. Zakona o radu, ali je u odnosu na preostali deo stava drugog izreke prvostepene presude prvostepenu presudu ukinuo i odbacio tužbu budući da raspoređivanje zaposlenog na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi nije u nadležnosti suda.

Prema revizijskim navodima, tuženi spori pravilnu primenu materijalnog prava od strane nižestepenih sudova. Revident pogrešnim smatra stanovište nižestepenih sudova da ponašanje tužioca nije dovelo do izazivanja fizičkog sukoba sa klijentom i poziva se na odredbe Pravilnika o radu i Pravilinika o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih u toku rada, kojima su regulisane radne obaveze zaposlenih, kao i obaveze poštovanja radne discipline. Ukazuje i na odredbe Kodeksa poslovne etike („Sl. glasnik RS“ broj 1/2016), te na obavezu izbegavanja sukoba između ličnih interesa i interesa privrednih subjekata, kao i na to da se privredna delatnost ima obavljati na način na koji se ne ugrožava profesionalni ugled. Pozvao se na odredbu člana 191. stav 7. Zakona o radu i pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata revizijske razloge tuženog.

Revizijski sud prihvata primenu materijalnog prava, kao i navode nižestepenih sudova u delu u kome se ističe da je rešenje o otkazu ugovora o radu formalni akt, koji mora da sadrži konkretizaciju radnje koja predstavlja otkazni razlog, kako u pogledu načina, tako i u pogledu mesta i vremena izvršenja. Ovakvo stanovište je zasnovano na odredbi člana 185. stav 1. Zakona o radu, kojom je propisano da rešenje o otkazu ugovora o radu obavezno sadrži obrazloženje, a navedeno je saglasno i sa odredbom člana 7. Konvencije MOR broj 158. o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca, na koji član pravilno ukazuje drugostepeni sud. Navedeno podrazumeva isticanje jasnih i potpunih razloga o okolnostima pod kojima je učinjena povreda radne dužnosti koja prema stavu poslodavca vodi otkazu uz navođenje dokaza iz kojih su te činjenice utvrđene. Postojanje obrazloženja omogućava da se konkretna radnja zaposlenog, izvršena u označenom vremenu, na određenom mestu i pod utvrđenim okolnostima, može identifikovati kao disciplinska povreda koja prema zakonu, opštem aktu ili ugovoru o radu vodi otkazu i kako se ne bi pružala mogućnost poslodavcu da u činjenični osnov uvodi i druge događaje proizvoljno. Valjanost obrazloženja je uslov punovažnosti otkaznog rešenja.

Osim toga, neosnovano revident ukazuje na to da su ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 191. stav 7. Zakona o radu, kojom je propisano da će, ako sud u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa, odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime naknade štete dosuditi zaposlenom iznos do šest zarada zaposlenog. Navedeno iz razloga što nije tokom postupka utvrđeno da je zaista postojao osnov za prestanak radnog odnosa. Tuženi se pozvao na nepoštovanje radne discipline propisane aktom poslodavca i na ponašanje tužioca koje je takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca u smislu člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu. Sa tim u vezi, radna disciplina predstavlja opšti standard po kome svaki akt nediscipline može dovesti do otkaza ugovora o radu, pod uslovom da je narušavanje radne discipline takvo da zaposleni obzirom na proces rada i sve okolnosti slučaja ne može da nastavi rad kod poslodavca. Kod ovog otkaznog razloga krivica zaposlenog se ne utvrđuje već je potrebno da konkretni otkazni razlog mora da prati svest zaposlenog o nedisciplini. U konkretnom slučaju svojim ponašanjem i odnosom prema kupcu, tužilac nije pokazao da ne poštuje uobičajene i propisane standarde ponašanja na radnom mestu i radnom okruženju, kao i organizaciju rada. Tokom postupka je utvrđeno da se tužilac kritične prilike, dana 10.08.2018. godine, nije neprimereno ponašao na radnom mestu, da nije svojim ponašanjem doveo do izazivanja sukoba sa klijentom, niti je učestvovao u sukobu sa klijentom. Tužilac se ponašao u okviru uobičajenog standarda ponašanja prosečnog prodavca prema kupcu, primio reklamaciju neodgovarajuće boje i o tome obavestio direktora i nakon što je uvažena reklamacija, prihvatio zahtev klijenta da se izvrši upoređivanje boja na galeriji, sve vreme ophodeći se pristojno i u granicama normalne komunikacije i standarda. Stoga, ne stoji pozivanje revidenta na odredbe Pravilnika o radu i Pravilinika o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih u toku rada, kojima su regulisane radne obaveze zaposlenih, kao i obaveze poštovanja radne discipline, te odredbe Kodeksa poslovne etike, na koje se odredbe revident inače nije ni pozvao, kako u upozorenju o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, tako ni u osporenom rešenju o otkazu. Prema tome, ne proizilazi da je ostvaren otkazni razlog, u nepoštovanju radne discipline propisane aktom poslodavca, odnosno ponašanju tužioca, zbog kog ne može da nastavi rad kod tuženog poslodavca, u smislu odredbe člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, pa je sledom pravilna odluka nižestepenih sudova kojima je poništeno rešenje od otkazu tuženog od ...2018. godine, a sledom i odluka o vraćanju tužioca na rad, u skladu sa članom 191. stav 1. Zakona o radu.

Takođe, drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude dao ocenu žalbenih navoda koji su od značaja za odluku o zahtevima stavljenim u postupku i odlučio u potpunosti pravilnom primenom odredaba materijalnog prava, te nije od uticaja što se nije pozvao na prethodno doneto rešenje Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1576/2020 godine od 22.07.2020. godine, kojim je ukinuta ranije doneta presuda prvostepenog suda P1 3648/18 od 13.02.2020. godine. Prvostepeni sud je, imajući u vidu nalog iz drugostepenog rešenja, u dokaznom postupku utvrdio činjenično stanje onako kako je napred obrazloženo, te doneo na zakonu zasnovanu odluku, koja je potvrđena od strane drugostepenog suda, pa navodi revidenta o rešenju drugostepenog suda, kojim je ranije doneta presuda prvostepenog suda ukinuta nisu od uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari.

Na osnovu izloženog i člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tuženog, kao neosnovanu, kao u stavu prvom izreke ove presude.

Tužiocu je, u stavu drugom izreke presude, odbijen zahtev za naknadu troškova odgovora na reviziju obzirom da se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja parnice iz člana 154. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić