.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1141/2022
12.05.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Bojan Patrić, advokat iz ..., protiv tuženog „Swisslion“ DOO Prehrambena industrija Beograd, čiji je punomoćnik Mladen Avramović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4059/21 od 10.12.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 12.05.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4059/21 od 10.12.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4059/21 od 10.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vršcu P1 24/21 od 15.06.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da mu na ime naknade za neisplaćeni prekovremeni rad i na ime neisplaćenih dinarskih i deviznih dnevnica, isplati pojedinačno navedene mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate (sve bliže označeno i opredeljeno ovim stavom izreke). Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade za prekovremeni rad za mart mesec 2016. godine isplati iznos od 1.415,70 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.04.2016. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 169.266,05 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4059/21 od 10.12.2021. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke za maj mesec 2017. godine za isplatu iznosa preko 839,90 dinara do iznosa od 893,90 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.06.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog i stavu trećem izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, u potvrđujućem delu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, stim što je predložio da se o reviziji odluči u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/ 11 ... 55/14 ), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. O zahtevu tužioca za isplatu naknade za neisplaćeni prekovremeni rad u periodu od aprila 2016. godine zaključno sa aprilom 2018. godine i za isplatu dnevnica (dinarske i devizne) odlučeno je uz primenu materijalnog prava – odredbi Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima, koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Tužena ne ukazuje na postojanje drugačijih odluka. Kako je drugostepena presuda doneta u skladu sa usaglašenom sudskom praksom prihvatanje i odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj ne bi uticalo na drugačiji ishod spora, zbog čega je primenom odredbe člana 404. odllučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP Vrhovni kasacioni sud nalazi da izjavljena revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 27.03.2019. godine. Vrednost predmeta spora je 53.820,50 dinara.
Kako se u ovom radnom sporu tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
