U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca M.S. iz N., čiji je punomoćnik B.B., advokat iz N., protiv tuženog JP E.S. B., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3476/14 od 14.01.2015. godine, u sednici veća održanoj 03.12.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3476/14 od 14.01.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3476/14 od 14.01.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 153/2013 od 23.04.2014. godine, u delu stava drugog izreke, kojim je odbijen kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog kojim je tražio da se obaveže tužilac da mu na ime sticanja bez osnova za period od 24.07.2012. do 26.11.2012. godine isplati iznos od 125.114,13 dinara. Stavom drugim izreke delimično je usvojena žalba tuženog pa je preinačena prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu br. II-07-02 od 23.11.2012. godine, da se obaveže tuženi da ga vrati na rad na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima, da mu prizna sva prava na radu i po osnovu rada počev od 27.11.2012. godine do povratka na rad, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka. Stavom trećim izreke preinačena je pravostepena presuda u delu stava drugog izreke koji se odnosi na utvrđenje prestanka radnog odnosa tako što je usvojen protivtužbeni zahtev tuženog i utvrđeno da je tužiocu prestao radni odnos kod tuženog dana 23.11.2012. godine, dok je deo protivtužbenog zahteva po istom osnovu za period od 24.07.2012. godine do 26.11.2012. godine odbijen kao neosnovan. Stavom četvrtim izeke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 116.250,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14) Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni povreda iz stava 1. istog člana, s obzirom da drugostepena presuda sadrži ocenu svih žalbenih navoda koji su od odlučnog značaja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu montera po ugovoru o radu od 10.12.2009. godine. Presudom Osnovnog suda u Nišu K 157/10 od 19.05.2010. godine oglašen je odgovornim za krivično delo teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 1861/11 od 24.06.2011. godine preinačena je prvostepena presuda u delu odluke o krivičnoj sankciiji tako što je tužilac osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci. Rešenjem Osnovnog suda u Nišu SU IX br. 62/11 od 28.05.2012. godine odbijen je predlog osuđenog (ovde tužioca) da kaznu zatvora izvrši zabranom napuštanja prostorija u kojima stanuje. Dana 18.06.2012. godine tuženi je doneo rešenje kojim je tužiocu utvrđeno pravo na godišnji odmor za 2012. godinu u trajanju od 29 radnih dana i određeno da će ga tužilac koristiti u celini od 11.07.2012. do 20.08.2012. godine. Rešenjem Apelacionog suda u Nišu SU IX 29/12 od 29.06.2012. godine preinačeno je prvostepeno rešenje i određeno da tužilac kaznu zatvora u trajanju od osam meseci izvrši bez napuštanja prostorija u kojima stanuje. Tužilac je lišen slobode 24.07.2012. godine i istog dana primljen na izdržavanje kazne zatvora u Okružni zatvor Leskovac. Dana 02.08.2012. godine otpušten iz zatvora po drugostepenom rešenju Apelacionog suda u Nišu od 29.06.2012. godine, kojim je određeno da preostali deo neizdržane kazne zatvora izdrži na taj način što ne sme da napušta prostorije u kojima stanuje uz primenu mere elektronskog nadzora. Tužilac se molbom od 07.08.2012. godine obratio Upravi za tretman i alternativne sankcije tražeći da mu se odobri da u periodu izdržavanja kazne može da odlazi na posao. Da bi se odlučilo o molbi, tužilac je morao da pribavi od poslodavca potvrdu da je u radnom odnosu na dan podnošenja molbe, koju mu tuženi nije izdao. Rešenjem Osnovnog suda u Nišu Kv 2465/12 od 19.11.2012. godine utvrđeno je da je tužilac oslobođen od izvršenja 25% izrečene kazne zatvora, što iznosi dva meseca i određeno da se preostali deo kazne (koji iznosi šest meseci) izvrši. Osporenim rešenjem tuženog o otkazu ugovora o radu zbog izdržavanja kazne zatvora od 23.11.2012. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu sa danom 26.11.2012. godine, jer je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, poništio kao nezakonito rešenje o prestanku radnog odnosa i obavezao tuženog da tužioca vrati na rad.

Apelacioni sud je pobijanom presudom preinačio prvostepenu presudu u navedenom delu tako što je odbio tužbeni zahtev.

Po shvatanju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je apelacioni sud primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja, dajući u svojoj odluci dovoljne i jasne razloge koje u svemu kao pravilne i potpune prihvata i revizijski sud.

Prema članu 176. stav 1. tačka 3. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05) zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci - danom stupanja na izdržavanje kazne.

Kako je presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 1861/11 od 24.06.2011. godine tužilac pravnosnažno osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, a 24.07.2012. godine primljen na izdržavanje kazne zatvora u Okružni zatvor Leskovac, pravilno je apelacioni sud primenio materijalno pravo kada je utvrdio da je tužiocu prestao radni odnos po sili zakona. Radni odnos prestaje čim nastane činjenica za koju zakon vezuje prestanak prava, obaveza i odgovornosti zaposlenog i poslodavca. U tom slučaju poslodavac može, ali i ne mora da donosi rešenje o prestanku radnog odnosa. Ukoliko ga donese, kao što je ovde slučaj, ono ima samo deklaratorno dejstvo, kojim se konstatuje da je do prestanka radnog odnosa došlo po samom zakonu, pa je pogrešan zaključak prvostepenog suda da je osporeno rešenje konstitutivnog karaktera, samo zbog toga što je poslodavac u tom rešenju naveo da tužiocu prestaje radni odnos 26.11.2012. godine (danom dostavljanja rešenja). Pošto se postojanje osnova za prestanak radnog odnosa ocenjuje prema vremenu stupanja zaposlenog na izdržavanje kazne, sve promene koje uslede kasnije ne mogu imati uticaja na status zaposlenog.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.