U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Lazarević, advokat iz ..., protiv tužene Kompanije ''BB'' AD ..., kao pravnog sledbenika ... ''BB1'' ..., čiji su punomoćnici Tihomir Hrnjak i Mirko Mrkić, advokati iz ... i VV iz ..., radi naknade štete, odlučujući o revizijama tužioca i tuženog izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2695/15 od 22.12.2017. godine, u sednici održanoj 14.11.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2695/15 od 22.12.2017. godine u delu stava 2. izreke, kojom je odlučeno o kamati na glavni dug i u stavu 6. i 7. izreke i u tom delu predmet vraća Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno suđenje.

ODBIJAJU SE kao neosnovane revizije parničnih stranaka izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2695/15 od 22.12.2017. godine u odnosu na stav 1. izreke, deo stava 2. izreke – za dosuđenu štetu zbog izgubljene zarade od 12.284.430,00 dinara, stav 3, 4. i 5. izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3524/13 od 08.05.2015. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog izgubljene zarade u periodu od 01.10.2000. do 30.09.2008. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana dospelosti svakog iznosa, pa do isplate, sve bliže označene u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na iznos iz stava prvog izreke uplati doprinose Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 973.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja, pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2695/15 od 22.12.2017. godine, stavom 1. izreke, ukinuta je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3524/13 od 08.05.2015. godine u stavu prvom i drugom izreke. Stavom 2. izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog izgubljene zarade u periodu od 01.10.2000. do 30.09.2008. godine isplati ukupan iznos od 12.284.430,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.10.2008. godine pa do isplate u roku od 15 dana po prijemu presude. Stavom 3. izreke, obavezan je tuženi da za tužioca na iznos iz stava drugog izreke naznačene presude uplati doprinose Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje u roku od 15 dana po prijemu presude. Stavom 4. izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete zbog izgubljene zarade u periodu od 01.10.2000. do 30.09.2008. godine isplati iznos od još 2.025.409,00 dinara sa pripadajućom kamatom, kao i da za tužioca na ovaj iznos uplati doprinose Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom 5. izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3524/13 od 08.05.2015. godine. Stavom 6. izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 352.500,00 dinara u roku od 15 dana po prijemu presude. Stavom 7. izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac i tuženi su blagovremeno izjavili revizije i to: tužilac zbog bitnih povreda odredaba ZPP i pogrešne primene materijalnog prava, a tuženi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14) i utvrdio da je revizija tužioca delimično osnovana, dok revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a koji su isticani i u postupku po žalbi. Imajući u vidu da se drugostepeni sud pravilno izjasnio o nepostojanju navedenih bitnih povreda odredaba parničnog postupka, u drugostepenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 396. stav 1. ZPP, kao revizijski razlog po članu 407. stav 1. tačka 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P 943/04 od 06.04.2006. godine poništena je odluka pravnog prethodnika tuženog broj 29 od 19.01.2000. godine i rešenje Disciplinskog organa pravnog prethodnika tuženog broj 1738 od 27.12.2000. godine, pa je pravni prethodnik tuženog obavezan da tužioca vrati na rad na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, stečenom znanju i sposobnostima. U momentu prestanka radnog odnosa tužilac se nalazio na radnom mestu ... ''BB'' a vraćen je na rad 01.10.2008. godine na radno mesto ... . Obzirom da je pravnosnažnom sudskom presudom poništena odluka na osnovu koje je tužiocu prestao radni odnos ..... tužilac shodno članu 191. stav 2. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' 24/2005) i člana 154. Zakona o obligacionim odnosima ima pravo na naknadu štete zbog izgubljene zarade za period nezakonitog prestanka radnog odnosa. U toku prvostepenog postupka obavljeno je veštačenje od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke, pa je veštačenjem utvrđeno da je šteta koju je tužilac pretrpeo bliže označena u stavu 1. naznačene presude, pa je tužbeni zahtev tužioca u tom delu usvojio i istom je dosuđena zakonska zatezna kamata na pojedinačne mesečne iznose od dana dospelosti svakog iznosa, pa do isplate. Stavom 2. izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 973.000,00 dinara.

Odlučujući o žalbi, drugostepeni sud, nalazeći da je prvostepeni sud nepotpuno utvrdio činjenice od kojih zavisi visina tužbenog zahteva obzirom da je sudski veštak ekonomsko-finansijske struke za sporni period obračunao za tužioca prosečnu zaradu za tri meseca pre udaljenja tužioca sa rada, a zatim je usklađivao te iznose sa kretanjima zarada kod tuženog, pa je utvrđeno da je ukupno potraživanje tužioca prema tuženom u visini od 21.255.426,44 dinara i obzirom da je ovakav nalaz veštaka bio nepotpun i nejasan, to je drugostepeni sud otvorio raspravu i ponovljenim veštačenjem na okolnosti visine zarade koju bi tužilac ostvario u spornom periodu iskazanom u nominalnim iznosima bez usklađivanja sa cenama na malo, utvrdio da je (prema nalazu veštaka ekonomsko-finansijske struke Nade Mekić od 23.10.2017. godine, a sa kojim se nalazom saglasio i veštak Ljubomir Mitrović utvrđeno da bi tužilac u spornom periodu od 01.10.2000. do 30.09.2008. godine ostvario zaradu u visini od 12.284.430,00 dinara, a kada bi zarada bila uvećana za stimulaciju (na koju tužilac nema pravo jer u tom periodu nije radio) onda bi zarada iznosila 14.309.839,00 dinara. Kako je nesumnjivo utvrđeno da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos imajući u vidu nalaz i mišljenje veštaka ekonomsko-finansijske struke, to je drugostepeni sud našao da istome po osnovu materijalne štete treba dosuditi iznos od 12.284.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom u smislu člana 277. ZOO počev od 01.10.2008. godine kao dana dospelosti. U preostalom delu sud je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan, a odluku navedeno za stav 3. izreke u pogledu uplate doprinosa sud je doneo na osnovu čl. 2, 3, 7. i 13. stav 1. i člana 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (''Službeni glasnik RS'' 84/2004), dok je zahtev tužioca odbijen u delu kojim se odnosi na uplatu navedenih doprinosa na iznos iz stava 4. izreke drugostepene presude. Pri tome, drugostepeni sud je cenio i navode iz žalbe tuženog u vezi pravnog sledbeništva ovde tuženog, nalazeći da prigovor tuženog u tom smislu nije osnovan, tj. da na strani tuženog postoji nedostatak pasivne legitimacije jer isti nije pravni sledbenik ... ''BB1''. Drugostepeni sud je cenio i prigovor tuženog u pogledu dežurnog punomoćnika nalazeći da je prigovor u tom smislu neosnovan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je u pogledu odluke o visini izgubljene zarade za sporni period, a koji bi tužilac ostvario da mu nije prestao radni odnos pravilno utvrdio činjenično stanje (putem veštačenja od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke) i pravilno dosudio utvrđeni iznos od 12.284.430,00 dinara. Pravilno je i odluka suda vezana za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu PIO za tužioca, a pravilno je postupio drugostepeni sud kada je odbio preko tog iznosa deo tužbenog zahteva za 2.025.409,00 dinara, kao i uplatu doprinosa vezano za taj iznos i doneo na zakonu zsnovanu odluku o troškovima postupka.

Međutim, u odnosu na dosuđenu kamatu, drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud pošao od pogrešne primene materijalnog prava pri čemu u odnosu na taj deo tužbenog zahteva nije pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, što je rezultiralo donošenjem nezakonite odluke u tom delu.

Naime, veštak ekonomsko-finansijske struke Nada Mekić je pravilno izvršila obračun izgubljene zarade tužioca za sporni period. Međutim, sud je prostim sabiranjem mesečnih zarada došao do iznosa od 12.284.430,00 dinara nalazeći da tužiocu pripada kamata na taj iznos od 10.08.2008. godine kao dana dospelosti. Pri tome u toku postupka drugostepeni sud uopšte nije utvrđivao kada su dospevali pojedinačni mesečni iznosi. Radi se o pojedinačnim zaradama (davanjima) i u takvim slučajevima kamata se dosuđuje od dospelosti svake pojedinačne dospele rate. U toku postupka nije utvrđeno da li je ta zarada dospevala za isplatu 01, 05. ili 10. u mesecu, jer bi shodno dospelosti svake pojedinačne mesečne zarade tužilac imao pravo na kamatu na taj iznos zarade od momenta dospelosti. Tu činjenicu u toku postupka drugostepeni sud je propustio da utvrdi, što je uticalo na donošenje nepravilne odluke vezano za dosuđenu kamatu na glavni iznos.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će utvrditi kada su tačno dospele pojedinačne zarade tužioca koja visina zarada je i prikazana u nalazu i mišljenju citiranog veštačenja ekonomsko-finansijske struke, po potrebi izvešće i druge potrebne dokaze i u skladu sa tim doneti odluku vezano za kamatu.

Odluka o kamati je sastavni deo glavnog potraživanja pa kako odluka o troškovima postupka zavisi od odluke o glavnoj stvari, to je Vrhovni kasacioni sud ukinuo i drugostepenu odluku u stavu 6. i 7. izreke.

Na osnovu člana 416. i člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić